Ugledni srpski dnevni list „Kurir“ je povodom Božića napravio anketu među srpskim političarima o najlepšim Božićnim SMS čestitkama. Na stranu što se pojedini teolozi mršte na SMS čestitke, to je neizbežan danak tehnološkom napretku, druga stvar mi je zapala za oko. Bože moj, kakvih je sve tu poruka bilo. Naročito su odisale hrišćanskim prazničnim duhom, duhom ljubavi i praštanja, one u kojima se izražava želja za propašću političkih protivnika.Velika većina naših političara su sada veliki zagovornici pravoslavlja, a gro njih, ubeđen sam, nije pročitao ni redak od Biblije, a kamoli od nekog od pravoslavnih mislilaca. Njihova vera u Hrista se svodi na vulgarni, manifestacioni pristup, gde je zapaljena sveća i krštenje sa tri prsta dokaz njihove pravovernosti. A u stvarnosti? Laži, utaje, moralne vratolomije, vređanje političkih protivnika. Pa neki od njih javno traže izopštenje iz Crkve onih koji drugačije misle, a da prethodno ne provere da li se uopšte radi o verniku ili ateisti, dok drugi u TV emisiji mirno izjavi da mu nije žao ubijenog novinara koji je imao drugačije stavove od onih koje on zastupa. Hrišćanski, nego šta?
Dugo suzbijanje vere za vreme komunizma je bio anticivilizacijski stav, ali koji je i dobrim delom doprineo slomu te ideologije. Međutim odvojenost crkve od države je jedno od najvećih dostignuća savremene Evrope. Mišljenje crkve bi trebalo da se čuje i uvažava, ali ne da bude odlučujuće u vođenju državnih poslova. Isto tako, država ne sme da se meša u unutrašnja crkvena pitanja.
A najveći praznici, Božić i Vaskrs su prilika da svi mi, bilo vernici ili ateisti, preispitamo da li trenutno izgužvani pojmovi kao što su ljubav, poštenje, praštanje i poštovanje drugih mogu ponovo biti osnovni životni stavovi.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari