Decembarski dani za mnoge Japance završavaju se u restoranima, kafanama i barovima u tradicionalnim druženjima poznatim kao “bonenkai” (bukvalno: “žurka na kojoj se zaboravlja protekla godina”). U Japanu, u kojem se slavi međunarodna Nova godina ali ne prave žurke u novogodišnjoj noći, bonenkai se održavaju tokom čitavog decembra a organizuju ih firme, studenti i razna udruženja pa puno Japanaca učestvuje i na više njih. I tom prilikom omiljena vrsta zabave je pevanje uz času sakea ili piva za šta su idealni brojni specijalizovani karaoke barovi, mada i mnoge kafane i restorani poseduju karaoke mašine.
“Karaoke” je složenica nastala kombinovanjem dve skraćenice i znači “prazan orkestar”. Ova reč označava pevanje sa mikrofonom uz snimljenu muzičku pratnju, tj. bez orkestra, pri čemu se reči pesme mogu čitati sa tv ekrana na kome teče i prigodni video spot. Legenda kaže da su karaoke nastale tako što je vlasnik jednog restorana u lučkom gradu Kobeu, kada bi gitarista koji je kod njega svirao bio sprečen da dođe, puštao unapred pripremljene kasete sa snimljenom muzičkom pratnjom uz koju je onda pevao vokal. Docniji brzi razvoj tehnologije zamenio je kasete kompakt i laserskim diskovima na kojima je biranje željene kompozicije znatno lakše, pa su karaoke dobile današnju formu. Međutim buka iz karaoke barova zbog problema prenaseljenosti i nedostatka prostora, odnosno stešnjenosti zgrada, kao i zbog povučenosti i brige za osećanja suseda, što su karakterne crte Japanaca, uslovili su nastanak još jednog čudesnog izuma:zvučno izolovane prostorije bez prozora, nalik kutiji, nazvane “karaoke boks”, u kojoj gosti mogu da do mile volje prave buku.
Prvi karaoke boks napravljen je 1984. od prikolice kamiona i postavljen na ivicu njive, nakon što je jednom starijem gospodinu u okolini grada Okajame prekipelo da sluša pijane mladiće kako urlaju u lokalnoj birtiji. Dovitljivi biznismeni u ovome su videli novu šansu za profit i karaoke boksovi su se brzo proširili iz zapadnog Japana na čitavu zemlju. Danas se karaoke boksovi, bez prozora i sa teškim vratima, mogu videti kraj puteva, polja pirinča i na drugim čistanama gde podsećaju na malo doterane prikolice u kojima privremeno borave radnici na gradilištu, ali i, u malo izmenjenoj formi, u tesnim zgradama u gradovima gde liče na načickane kutije šibica.
Tipični provod u karaoke boksu predstavlja zajednički izlazak desetak kolega iz firme nakon dugog radnog dana, koji u Japanu često traje i po 12,13 sati, kada svi prisutni dobiju priliku da, između dva pića, uz podršku i navijanje, otpevaju par pesama. Mada su karaoke u početku bile namenjene za provod i opuštanje zaposlenih, danas ih posećuju svi – od studenata i srednjoškolaca do domaćica. Karaoke više nisu ni čisto japanski vid zabave jer su se za više od dvadeset godina od svog nastanka proširile po Aziji, Evropi i Americi.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari