Nesnosna buka koju proizvodi na desetine drečavo obojenih mašina, gusti oblaci dima, sa svih strana sevanje lampica raznih boja - haotična pozornica na koju svakog dana stupa na desetine hiljada Japanaca u želji za zabavom i novčanim dobitkom: paćinko centar. Paćinko, mašina nalik vertikalno postavljenom fliperu, niz čiji lavirint prepreka se kotrljaju stotine gvozdenih kuglica koje kad upadnu u rupe mogu da donesu dzek pot, opčinjava biznismene kao i domaćice, penzionere kao i mlade.U strašnoj gunguli desetine ljudi sedaju jedan kraj drugog i sipaju brdo metalnih kuglica u mašinu, ne obraćujući pažnju na jake zvučne i svetlosne nadražaje i činjenicu da im se rame trlja sa susedom. Potom kao hipnotisani zure u njih dok se slivaju ka dnu mašine, pokušavajući da ih usmere ka rupama. Kada neke od tih kuglica upadnu u rupe pokreću se raznovrsni slikovni elementi ocrtani na sredini ekrana i u slučaju da se tri predmeta iste vrste pojave u istom trenutku, mašina počinje da pišti i svira objavljujući dobitak. Tada hiljade kuglica izleće iz mašine u korpice položene kraj njih i srećni dobitnik može da njima nastavi igru ili ih zameni za nagradu.
Jedna kuglica obično košta 4 jena (oko 2 dinara) i sa obzirom da se kuglice brzo troše, minimum koji igrač mora da uloži da bi se dobro zabavio je oko dve, tri hiljade jena, odnosno oko trista kuglica. Džek pot donosi i po nekoliko hiljada kuglica koje se mogu unovčiti ali za, obično, 2,5 jena po kuglici. Kockanje je u Japanu zabranjeno zakonom pa se kuglice najpre razmenjuju za cigare i razne poklone u samoj radnji a ne za novac, ali se zatim tako dobijena roba na malom šalteru u nekom mračnom kutku, ponekad van radnje, može zameniti za keš.
Paćinko je već decenijama najomiljenije sredstvo zabave u Japanu. Na desetine miliona mušterija godišnje prođe kroz paćinko centre koji ostvare ukupnu zaradu od skoro 300 milijardi dolara, što je oko 40% zarade ugostiteljskog sektora u državi i rezultat koji nadmašuje i moćnu automobilsku industriju. Puno ljudi redovno posećuje paćinko centre i troši više sati dnevno na igru. Japanske televizije u zabavnim programima povremeno intervjuišu pasionirane igrače koji su se istakli neobično velikim dobitkom, gubitkom ili dužinom vremena provedenog u paćinko centrima.U velikim gradovima, zbog ograničenosti prostora i visoke cene zemlje i nekretnina, paćinko radnje su, uglavnom, manje i smeštene u tesnim višespratnim zgradama skupa sa barovima, kafićima i restoranima. Ponekad, one se protežu i na po 5 - 6 spratova sa gusto naređanim mašinama i raspolažu sa po nekoliko stotina jedinica. Postoje i radnje koje su pored paćinko mašina opremljene barom i stolovima.U unutrašnjosti paćinko radnje su, po pravilu, prostrane i često podsećaju na hale. Svim radnjama zajedničke su velike, sljašteće reklame i panoi sa ispisanim danima kada se nude povlastice za određene klase mušterija, popusti i najavljuje nabavka novih mašina.
U paćinko centrima se mogu videti ljudi svih slojeva: poslovni ljudi i službenici u odelima koji nastoje da se opuste nakon napornog radnog dana; doterane starije gospođe koje pokušavaju da utroše višak slobodnog vremena; građevinci u isflekanim radnim kombinezonima prispeli za vreme pauze; istetovirani muškarci obrijane glave koji ne kriju svoju pripadnost podzemlju - svi oni osim suzbijanja dosade priželjkuju i brzu, dobru zaradu. Ujutru se mogu videti redovi ljudi koji očekuju otvaranje radnje u želji da zauzmu mesto pred onom mašinom za koju su uvereni da će im doneti sreću. Uveče, vikendima i praznicima stvaraju se strašne gužve a smatra se da tada gazde namerno setuju mašine tako da bude više dobitaka, ne bi li se mušterije i u narednoj prilici odazvale u velikom broju. Među brojnim mušterijama postoje i pravi ovisnici o paćinkou koji troše čitavu zaradu na ovu igru i profesionalci koji odlično poznaju pojedine tipove mašina i pokušavaju da žive od paćinka.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari