Od svih igara – loto, bingo, ogrebi i blago tebi, električni poker, liga šampiona i UEFA, jadranska liga, skupštinski višeboj - koje, na prostoru Srbije, pa i Balkana, uzbuđuju narod, najviše mu, ipak, slabašno srce pritiska i adrenalin podiže predizborna trka, kao najinteresantniji segment, kako eksperti navode, izbornog procesa. Držim da je to i najinteresantniji deo za sve brojnije analitičare, pošto ih tada za mišljenje najviše pitaju i slikaju na televiziji, jer kada odbori otvore birališta, narod počne da glasa, a stranački štabovi i državne komisije objave rezultate, oni mogu samo da se posipaju pepelom zbog loše ili da likuju zbog dobre prognoze.
Ovakvu tvrdnju zasnivam na posmatračkoj logici, koja samim tim nije pouzdana, jer je nedvosmisleno lična, ali mi je tako interesantno pošto igra izbora političkih predstavnika sadrži u sebi sve elemente i kategorije klasifikacije koju je napravio Rože Kajoa. Dakle, takmičenje, slučaj/sreća, pretvaranje i zanos. On ih je nazvao Agon, Alea, Mimicry i Ilinx, a prevedeno to bi moglo biti igra fudbala, kocka ili lutrija, maskiranje u Nerona ili Hamleta, te brzo okretanje od kojeg se dobija vrtoglavica. Na prvu loptu svi bi rekli da je naša izborna trka definitivno Kajoin Ilinx, jer muti mozak, i nalikuje, recimo, telesnom pokretu koji igraju/sprovode meksički voladori. To su, defakto hrabri ljudi, što se prerušavaju u orlove (imaju u lažna krila) i sa jarbola visokog 30 metara bacaju u naglavačke u ambis. Oko pojasa vezuju kraj konopca koji im prolazi izmedju nožnih palčeva i služi da im omogući spust sa raširenim rukama i glavom okrenutom na dole. Pre nego što stignu do zemlje, oni naprave više punih krugova, trinaest prema Torkvemadi, opisujući sve širu i širu spiralu.
Od ovakvog prizora vrti se u glavi svima, i učesnicima – lažnim orlovima, ali i onima koji prizor gledaju, a grabljivci ih – tokom igre i tih dana jure.
Novi komentari