Oni koji veruju da smo se promenili i usvojili vrednosti rada i njegove rezultate kao putokaz u bolji život tvrde da je “Priča o četvorici udarnika” urbana legenda. Ovdašnjim strancima opet se čini da ponekad i ponegde još uvek sreću neke od njih. Bilo kako bilo ta priča glasi ovako: “Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko. Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti. Biloko je to mogao da uradi, ali Niko nije hteo. Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, ali Niko nije shvatio da Neko ne želi da ga obavi. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono sto je mogao da uradi Biloko.”
Druga priča kaže da kada je Rokfeler imao sedam godina išao je s majkom na pijacu. Prodavačica voća, koja ih je godinama poznavala, reče dečaku: - “Voliš li lešnike? Voliš? Evo, zahvati rukom iz ovog džaka”.
- “Hvala, ne mogu…”
- “Hajde, nemoj da se stidiš” – hrabrila ga je prodavačica. “Zahvati rukom koliko god možeš.”
- “Ali zaista ne mogu….” skanjivao se mali Rokfeler.
Prodavačica zavuče ruku u džak i napuni mu džep lešnicima. Kada su krenuli kući majka upita sina: - “Zašto nisi hteo da uzmeš lešnike i pravio si se stidljiv, mada nisi takav?”
- “Nije da nisam hteo lešnike mama” – odgovorio je budući američki milijarder – “želeo sam samo da ona zagrabi, njena ruka je duplo veća od moje!”
Treća priča govorio o tome da se ipak i magla može prodati. Preduzetnik Đorđo Valencinuci saznao da je njegov rodni Rivinjano mesto sa najviše vlage u Italiji i sinulo mu je kako na tome može da se zaradi. Svakog jutra skuplja maglu u šoljice za kafu, pečati ih i prodaje za tri evra komad.
Četvrta i najstarija priča, pokazuje i dokazuje da je sve u glavi. Amerikanac Žorž Grant, koji je ziveo u Londonu, razmišljao je kako da što brže dođe do bogatstva. I smislio je. Godine 1861. pročitao je u londonskom Tajmsu da je princ Albert neizlečivo bolestan. Obišao je sve prodavnice tekstila i na kredit pokupovao sve zalihe crnog platna. Kada je princ umro Grant je jedini imao i prodavao crno platno, naravno po vrlo visokim cenama i zaradio je gotovo milion dolara.
Da li će Svako, Neko, možda Biloko ili Niko shvatili naravoučenije druge, treće i četvrte priče?
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari