Kikinda na Netu - DJ MEDIA

Sedma godi�njica ubistva Zorana �in�i�a

Povodom sedmogodi�njice od ubistva premijera Srbije Dr Zorana �in�i�a, OO DS Kikinda �e u petak 12.03.2010.godine u 11 sati i 30 minuta polo�iti venac u ulici Dr Zorana �in�i�a nakon �ega �e �lanovi i prisutni simpatizeri oti�i u crkvu i upaliti sve�e.

�lanovi i simpatizeri Liberalno demokratske partije obele�i�e dan kada je Srbija stala. Sa �eljom da Srbija nastavi put kojim ju je poveo Zoran �in�i�, ne dozvoljavamo da njegova misao ode u zaborav. Velikom zajedni�kom �etnjom do Vlade RS i Aleje velikana oda�emo po�ast mu�ki ubijenom premijeru.

Napravili smo LDP zbog velike obaveze i potrebe da odbranimo istinu o 12. martu. Danas moramo imati sposobnost da iz tog 12. marta izvedemo Srbiju i preokrenemo fatalizam sa kojim se iz epohe u epohu sre�emo.

Ovog 12. marta �aljemo poruku spremnosti i sposobnosti da ostanemo ledolomci, da bez kompromisa oko su�tine pokrenemo dru�tvo, podignemo njegove performanse, reformske i demokratske potencijale koji su sada na margini srpske politike.

To mora da bude odgovor na pitanje �ta LDP mora da u�ini da bismo zemlju i dru�tvo ohrabrili, bez laganja i populizma, �to je najbolji politi�ki i ljudski izraz se�anja na politiku i viziju Zorana �in�i�a koja je nasilno prekinuta pre sedam godina.

U avgustu prvi seminari za prosvetare

Pripreme za po�etak rada kikindskog Regionalnog centra za profesionalno usavr�avanje zaposlenih u obrazovanju u zavr�noj su fazi. Ustanova �e biti u Nemanjinoj ulici, u zgradi gde je bilo sedi�te Javnog stambenog preduze�a. Adaptacija objekta uskoro po�inje i najkasnije krajem juna, trebalo bi da budu okon�ani gra�evinski poslovi.

Kako je rekao v.d. direktora Centra za profesionalno usavr�avanje zaposlenih u obrazovanju Dobrivoj Martono�i, koji je jedan od glavnih kreatora ovog projekta, potom bi trebalo opremiti centar neophodnom opremom, koja podrazumeva stolove, ra�unare, video bimove i ostale rekvizite.

Martono�i i predstavnici �vajcarske Agencije za razvoj i saradnju, potpisali su nedavno ugovor vredan vi�e od 65.000 evra, koje obezbe�uje ova agencija �vajcarske vlade za nabavku pomeutih u�ila

Sporazum podrazumeva finansiranje kupovine opreme za Centar za stru�no usavr�avanje, kao i deo tro�kova koji �e ova ustanova imati u periodu od februara, do kraja juna 2010. godine.

Projekat pod nazivom �Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju�, od 2002. godine sprovode ova �vajcarska agencija i na�e Ministarstvo prosvete. Njime je predvi�eno osnivanje pet novih centara za stru�no usavr�avanje prosvetnih radnika u Srbiji, me�u kojim je i Kikinda, kao jedina op�tina u Vojvodini.

Centar za stru�no usavr�avanje prosvetnih radnika u Kikindi registrovan je kao pravno lice.

- Tokom avgusta po�inju pripreme za seminare, neophodne za usavr�avanje prosvetnih radnika, jer prema zakonu, svaki prosvetni radnik du�an je da u pet godina ima 100 seminarskih sati, kako bi usavr�o svoj rad, odnosno zadr�ao licencu. O�ekujemo, dakle, da krajem avgusta, odnosno po�etkom �kolske godine, centar bude mesto gde �e dodatna znanja sticati na�i prosvetari, ali i i oni iz Vojvodine, odnosno iz Srbije - rekao je Martono�i i naglasio da �e kikindski Centar za stru�no usavr�avanje prosvetnih radnika sara�ivati sa beogradskim Narodnim univerzitetom �Bo�idar Ad�ija�. Kikindski prosvetari �e, dakle, obavezne seminare poha�ati u Kikindi, a ne u nekim od postoje�ih centara kao do sada, za �ega je lokalna samouprava izdvajala zna�ajna sredstva. Osnivanjem kikindskog centra bi�e ostvareni i komercijalni efekti, jer �e na obaveznu obuku u Kikindu dolaziti nastavno osoblje iz drugih op�tina.

Prema ranijem ugovoru, �vajcarska Agencija za razvoj i saradnju ovezbe�uje dve tre�ine od ukupno 132.000 evra za podizanje ove ustanove, dok jednu tre�inu obezbe�uje lokalna samouprava.

Za krpljenje rupa malo novca

Zrenjanin, Kikinda, Vr�ac - U Zrenjaninu skoro da i nema puta bez udarnih rupa na asfaltu, a stanje je postalo alarmantno nakon sne�nih padavina. Situacija je lo�a i u gradu i van njega jer su saobra�ajnice u tolikoj meri o�te�ene da ozbiljno ugro�avaju bezbednost saobra�aja. Voza�i negoduju, �ale�i se pri tom na uni�tene osovine, gume, felne i druge delove automobila, �to je posledica upravo rupa i lo�e odr�avanih puteva. Ka�u da je stanje nikad gore, a ocena se mo�e izre�i i za skoro sve saobra�ajnice u Banatu.

Prema re�ima Slobodana Pe�terca iz zrenjaninske Direkcije za izgradnju i ure�enje grada, brojne udarne rupe posledica su jake zime, velikih temperaturnih razlika i obilnih padavina, �to je nepovoljno uticalo na puteve.

Kako je rekao, zimske slu�be su ove sezone intenzivnije �istile puteve i posipale ih solju. Ba�eno je skoro 500 tona soli, �to je duplo vi�e od uobi�ajene koli�ine. Upravo ta, ali i �injenica da putevi nisu pripremljeni za zimu uticale su na o�te�enje asfalta.

- Mi smo i tokom zime krpili rupe i taj proces jo� traje, ali svaka temperaturna razlika i soljenje dovodi do novog o�te�enja jer se �plombe� u udarnim rupama otvaraju - obja�njava Pe�terac dodaju�i da je saniranje rupa pri niskim temperaturama ra�eno �hladnom tehnikom�. To je posao kratkog daha, ali pri niskim temperaturama jedini mogu�.

Zbog toga �e na prole�e biti ura�eno detaljno krpljenje rupa, a u slu�ajevima gde je asfalt o�te�en u ve�oj meri uradi�e se temeljnija sanacija. Me�utim, putevi u srednjem Banatu izgra�eni su pre 20 i 30 godina, u njih je malo ulagano i u tolikoj meri su o�te�eni da bi jedino re�enje bila izgradnja novih.

- U narednoj sezoni uradi�emo sve kako bismo osigurali bezbednost u saobra�aju, ali koliko i �ta �e biti ura�eno zavisi pre svega od novca - rekao je Pe�terac.

U nadle�nosti Republi�ke direkcije su magistralni i regionalni putevi.
Direktor �Vojvodinaputa� Milan Mirkovi� potvr�uje da se u kolovoze slabo ula�e, kako u lokalne tako i u magistralne.

Prema njegovim re�ima, od puteva prvog prioriteta radi�e se na onima prema Srpskoj Crnji, Novom Sadu i Beogradu, drugog prioriteta prema Vr�cu i tre�eg od �iti�ta prema Itebeju.

- Sve te puteve radi�emo istovremeno, mada je te�i�te i intenzitet radova ve�i na putevima prvog prioriteta. Kojem �e se putu dati prioritet, odre�uje republika - obja�njava Mirkovi�.

Kako je naveo, prioritetni planovi su i radovi u Ulici �arka Zrenjanina, Mileti�evoj, kao i magistrali (od ulaza iz Novog Sada do BEK-a).

- Novca nema dovoljno, ali mi se trudimo da ono �to imamo odr�avamo jer ako ne ula�ete ove, slede�e godine mora�ete jo� vi�e - dodao je Markovi�.

Ina�e, zrenjaninska magistrala izgra�ena je pre 30, a projektni vek joj je 20 godina.

Udarne rupe pojavile su se i na kikindskim ulicama, a voza�i ka�u da je najkriti�nije u Kumanovskoj i susednim ulicama na periferiji grada gde je gra�ena kanalizaciona mre�a. Vo�nja nije prijatna ni Ulicom generala Drap�ina jer na deonici od po�te do zabavi�ta �Bambi� ima dosta lo�ih zakrpa nekada�njih udarnih rupa. Ipak, voza�i iz Kikinde godinama se �ale na regionalni put prema Zrenjaninu jer je deonica od njihovog grada do Ba�aida u du�ini od 22 kilometra jedna od najlo�ijih u Srbiji. Na ovoj deonici nema toliko udarnih rupa ve� je kolovoz o�te�en na druga�iji na�in, pa je velika opasnost za voza�e.

Voza� Sa�a Pavli� ka�e da na putu od �ente prema Beogradu, koji je tako�e krpljen vi�e puta, sada ponovo ima dosta udarnih rupa, a veoma je lo� put i na ulasku u Beograd. Veoma je uzak i lo�e zakrpljen put od Mokrina prema �oki, a on vodi prema Ma�arskoj i koriste ga �leperi iz Turske koji izbegavaju pla�anje putarine na autoputu, ka�e voza� Sa�a Pavli�.

Lo�a horizontalna signalizacija
Osim rupa, Zrenjaninci se �ale i na lo�u horizontalnu signalizaciju. Naime, bilo je zamerki �to svake godine posao dobija ista firma koja se ne mo�e pohvaliti kvalitetom jer se iscrtane linije brzo bri�u. U Direkciji ka�u da taj posao radi firma iz Sombora, ali da tu nema nikakvih nepravilnosti. Jednostavno, kao najpovoljniji ponu�a� posao dobija na javnom tenderu, a �to se linija ti�e, garancija im je �est meseci.

Op�tina Kikinda konkurisala je za novac iz NIP-a za ovu svrhu, ali projekat nije odobren. U Direkcija za izgradnju grada ka�u da je za sanaciju kolovoza ove godine predvi�eno manje novca nego �to je potrebno.

- Finansijskim planom predvi�eno je svega 15 miliona dinara. Svesni smo da je za kvalitetnu sanaciju puteva potrebno daleko vi�e novca, ali ga u bud�etu nema. Poku�a�emo da deo novca pribavimo i iz pokrajinskih fondova, kako bi uradili �to vi�e. Mo�i �emo da uradimo sanaciju kolovoza samo na najkriti�nijim mestima. U toku je prikupljanje ponuda, a rok za predaju dokumentacije isti�e 15. marta - ka�e Branislav �olak, �lan Op�tinskog ve�a za infrastrukturu.

Regionalni i magistralni pravci od Vr�ca prema Beogradu, Novom Sadu i Beloj Crkvi rekonstruisani su poslednjih godina, pa nisu pretrpeli o�te�enja, ali su lokalni pravci devastirani. U najgorem stanju su pravci prema selima Ku�tilj, Vojvodinci, So�ica i Jablanka, i Velikom Sredi�tu, Gudurici i Markovcu, koji se nalaze na padinama Vr�a�kih planina, pa na njih uti�e i prole�no topljenje snega.

Otvorile su se rupe i na ulicama u gradu i selima kojima poslednjih deset godina nije posve�ivana ve�a pa�nja.

Jedan od najgorih puteva u Srbiji
Put prema Ba�aidu jedan je od najgorih u Srbiji. Na njemu nema klasi�nih udarnih rupa, ve� su na njemu udoline od pretovarenih kamiona. To je ve�i problem od udarnih rupa, posebno kada pada ki�a ili kad je veliki sneg. Te uvale se onda napune vodom i zaustavljaju automobil ili �ak izbacuju vozilo s puta. Osim toga, na tom putu su izra�ene i jako lo�e zakrpe udarnih rupa, tako da je ta deonica u celini veoma lo�a - ka�e profesionalni voza� iz Kikinde Sa�a Pavli�.

Direktor Javnog preduze�a za �Varo�� Nenad Ni�evi� najavljuje da �e zbog saniranja rupa u kolovozima raspisati tender za letnje odr�avanje.

- Za letnje odr�avanje kolovoza u op�tini Vr�ac ove godine smo izdvojili pet miliona dinara. Vr��ani su 2006. godine izglasali samodoprinos za pobolj�anje putne infrastrukture. Iz tih sredstava je do sada ura�eno deset kilometara ulica. To nije mnogo ako se zna da u imamo 400 kilometara ulica. Ali, imali smo zna�ajnu podr�ku iz republi�ke i pokrajinske vlasti. U poslednje �etiri godine izgradili smo dva nova bulevara, pro�iren je i presvu�en kolovoz ka Rumuniji, a 2005. je rekonstruisan i putni pravac ka Pan�evu. I tranzit za kamionski saobra�aj, koji na�alost ide kroz grad, jo� je u dobrom stanju jer je ra�en pre par godina, kao i ve�ina saobra�ajnica u �irem centru grada - rekao je Ni�evi�.

Problem Vr�ca su ulice na periferiji, kao i ulice koje su trpele preusmerenje saobra�aja tokom ure�enja centralne gradske zone, poput dela Sin�eli�eve i Laze Nan�i�a. Postoje i oko tri kilometra kra�ih ulica na samoj periferiji koje je tek potrebno asfaltirati.

- Zbog krize uspeli smo da iz svih fondova finansiramo asfaltiranje sedam kilometara kolovoza. Me�utim, raniji period neulaganja uzima danak. Oko 100 kilometara potrebno je uraditi na vreme, u narednih par godina, kako kasnije ne bismo imali ve�ih problema - rekao je Ni�evi� i dodao da �e ove godine biti polo�eno osam kilometara asfalta.

Nikad vi�e rupa

Tanja Kruni� iz Zrenjanina ka�e da su za bezbednost u saobra�aju osnovni preduslovi dobri putevi.

- Putevi su veoma lo�i, ugro�avaju bezbednost, ali i �tete automobilima. Voza�i obra�aju pa�nju na izbegavanje rupa, a to automatski uti�e na smanjenu koncentraciju u vo�nji.

Dane Mata ka�e da nikada nije bilo vi�e rupa.

- Mo�da ih je sada manje, ali ne zato �to su popravljeni putevi ve� �to se od dve-tri male rupe napravila jedna velika. To se �to pre mora popraviti jer stvara ozbiljne probleme voza�ima - ka�e Mata.

Lj. STUPAR, R. �EGRT, A. �UPI�

Ne�e da su varo�

KIKINDA - Ve� dve godine Kikin�ani su nezadovoljni pozicijom svog mesta u dr�avnoj administrativnoj �emi. Smatraju da su prilikom dodele statusa grada neosnovano zaobi�eni, pa ho�e, po svaku cenu, da isprave ovu, kako vele - �nepravdu�. U tom smislu i zvani�no su se obratili nadle�nima.

Op�tina, naime, od Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu tra�i statusnu korekciju, odnosno, da se Kikinda proglasi gradom. Navode se mnogobrojni razlozi za to. Primarna je �injenica da je Kikinda, pored Pirota, jedini okru�ni centar u Srbiji koji nema status grada.

Da li �e nadle�no ministarstvo usli�iti zahtev Kikin�ana, te�ko je predvideti. Du�ko Radakovi�, dr�avni sekretar za upravu i lokalnu samoupravu je optimista, ali na - du�i rok. Ka�e da je, prema sada�njoj pravnoj regulativi, takva promena nemogu�a. Najverovatnije �e, me�utim,
uslediti izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, da se jasno odrede kriterijumi za sticanje statusa grada.

Radakovi�, ina�e Kikin�anin, a od 2000. do 2004. godine, kao �lan LSV, i predsednik kikindske op�tine, nagla�ava da broj stanovnika ne sme da bude odlu�uju�i za statusnu poziciju. A Kikinda, ina�e, u tom smislu, ne ispunjava sada�nji zakonom precizirani uslov. Ima, bez sela, oko 43.000 �itelja. A neophodno je 50.000. Taj kriterijum, pak, nisu ispunili neki koji su, ipak, dobili status grada.

- Verujem da �e ove godine po�eti postupak promene sada�njeg zakona. Ne mogu da preciziram kada �e nagove�tene zakonske imene usvojiti Skup�tina Srbije. U�ini�u, naravno, sve �to je u mojoj mo�i da pomognem svom gradu, koji zaslu�uje da ima status grada. Nadam se da �e ga dobiti do kraja 2012. godine - poru�uje Radakovi�.

Inicijativu da Kikinda ne bude op�tinsko sedi�te, odnosno varo�, ve� grad, pokrenuo je, pretpro�le godine, kikindski internet-forum. U tu svrhu prikupljeno je oko 7.000 potpisa.

POSETE

I PIRO�ANCE mu�i ista briga. I oni ho�e da njihovo mesto bude grad. Oba okru�na sedi�ta imaju sli�ne statusne reference. Poslednjih meseci zvani�nici Kikinde i Pirota razmenjivali su posete, dogovaraju�i se kako da zajedni�ki, sa istovetnim ciljem, istupe pred resornim ministarstvom.

KOMUNALNA POLICIJA

DA bi neko mesto dobilo status grada mora da ima odgovaraju�u komunalnu policiju, koju Kikinda kao takvu - nema. Problematika i nije ba� tako jednostavna. Neophodna su ne ba� mala nov�ana sredstva i stru�an, kvalifikovan, kadar. Zato �e lokalni �elnici, kako su najavili, narednih meseci sagledati kako u drugim, po broju stanovnika pribli�no jednakim gradovima, funkcioni�e ova slu�ba i ste�eno znanje primeniti u sopstvenoj sredini.

Kikin�ani na pozori�nom festivalu u Zrenjaninu

Na jubilarnom, 60. Festivalu profesionalnih pozori�ta Vojvodine, koji �e od 12. do 19. aprila biti odr�an u Zrenjaninu, nastupi�e i glumci kikindskog Narodnog pozori�ta predstavom �Karolina Nojber�, a u kategoriji za decu komadom �Slavuj i kineski car�.

Organizatori najstarijeg pozori�nog festivala na podru�ju biv�e Jugoslavije su Zajednica profesionalnih pozori�ta Vojvodine i doma�in, zrenjaninsko Narodno pozori�te �To�a Jovanovi�. Nastupaju vojvo�anska profesionalna pozori�ta iz Novog Sada, Subotice, Kikinde, Sombora, Zrenjanina i Sremske Mitrovice sa sedam predstava za odrasle i �etiri za decu.

Predstave je izabrao teatrolog i pozori�ni kriti�ar Miroslav Miki Radonji�.

Festival profesionalnih pozori�ta Vojvodine prvi put je odr�an 1947. godine u Novom Sadu, kada je osnovan, a od 2005. predstave se izvode u Zrenjaninu.

Za ravnopravnost �ena

Pod imenom �Poruke me�unarodnog dana �ena u Vojvodini�, Savet za ravnopravnost polova Skup�tine op�tine Kikinda organizovao je sino� u Kulturnom centru predavanje, pra�eno kola�ima i fotografijama koje ilustruju borbu za �enska prava u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata.

Rodna ekspertkinja i istra�iva�ica �enskog pokreta u Vojvodini Gordana Stojakovi� govorila je o istorijskim po�ecima ovog praznika, njegovom razvoju i gde se danas nalazi.

Skup je odr�an u �ast stogodi�njice ustanovljenja Me�unarodnog dana �ena, 8. matra, koji zna�i borbu za izjedna�avanje prava �ena i mu�karaca i obele�ava se gotovo u svim zemljama sveta.

Gordana Stojakovi� je posebno naglasila da su po�eci njegovog praznovanja veoma zna�ajni, pogotovo danas, kada nismo sigurni �ta slavimo 8. marta - ne�to �to je sli�no �matericama�, Danu zaljubljenih, ili je to praznik koji je potpuno komercijalizovan.

Ona je naglasila da je posle Drugog svetskog rata, najvi�e u periodu od 1946. do 1953. godine, do�lo do pozitivne promene u ideologiji u pogledu odnosa prema �enama, da bi kasnije, najvi�e u poslednjoj deceniji pro�log veka, 8. mart skliznuo u ne�to �to nema nikakvu poruku.

- Sve ono za �ta smo se izborile poslednjih godina, ostvareno je generacijama pre nas i zna�ajno je naglasiti da su ta prava i onda ostvarena veoma te�ko. Ako nemamo svest o tome da je to �to danas imamo te�ko ostvareno, veoma lako mo�emo sve da izgubimo. Moram da ka�em da danas nemamo besplatno �kolovanje, �ene se potiskuju iz svih sfera i manje su pla�ene. Jo� je prvim Ustavom Federativne Narodne Republije Jugoslavije definisano da su �ene potpuno jednake sa mu�karcima, da imaju iste plate kao mu�karci, a dr�ava je posebno �titila majku i dete, odnono priznala dru�tvenu ulogu �ena na tom planu, za razliku od danas kada se trudnice otpu�taju i ne primaju na posao - rekla je Sojakovi�eva i posebno naglasila da su generacije �ena pre nas slavile 8. mart, zahtevaju�i, pre svega, mir u svetu, a potom pobolj�anje svog polo�aja, demokratiju i �enska prava.

Kafa kao greh

KIKINDA - Da li �e Branislav Baji�, kao kadar DS, izgubiti funkciju na�elnika Severnobanatskog okruga zato �to je pre nekoliko dana u kafani sedeo sa nekada�njim strana�kim kolegom a sada naprednjakom Goranom Kne�evi�em? Ovo pitanje uveliko se postavlja na lokalnoj politi�koj sceni, pa se, u svakojakim kalkulacijama, ide toliko daleko da se Baji� ve� vidi u - redovima SNS.

I Baji� nam potvr�uje da je i on �uo da lokalni DS tra�i njegovo razre�enje zbog kontakta sa Kne�evi�em, ali da mu to niko iz stranke
nije potvrdio. Priznaje da se sreo sa Kne�evi�em, kada je ovaj do�ao u Kikindu:

- Pozvao me �ovek �im je stigao u na� grad i predlo�io da se, �im zavr�i sa obavezama, sretnemo, popijemo kafu i ispri�amo - pri�a Baji�. - Pristao sam, naravno. I �ta je tu sporno? Ako zbog toga treba da snosim odgovaraju�e politi�ke posledice, spreman sam. I opet bih, budite uvereni, istovetno postupio...

Savo Dobrani�, predsednik Op�tinskog odbora DS, ka�e da ni�ta ne zna o navodnom zahtevu njegove partije za smenu Baji�a. �ak se iznenadio pitanjem.

- To prvi put �ujem. Nije ta�no da Baji�a, zbog toga �to se susreo s Kne�evi�em, ho�emo da uklonimo s na�elni�ke pozicije - jasan je bio Dobrani�.

Lider lokalnih demokrata potvr�uje da je pro�le godine zaista bilo kalkulacija o smeni Baji�a, na incijativu SPS, koja je demokratama koalicioni partner u lokalnoj vlasti. To, ina�e, nema veze s novom politi�kom pri�om.

IPAK U NEMILOSTI

BAJI� je do pre godinu i po bio predsednik Op�tinskog odbora DS. Povukao se s funkcije, posle sugestije s pokrajinskog partijskog vrha, a kasnije je, u okviru unutarstrana�kih razra�unavanja, izgubio �efovsku poziciju u odborni�kom klubu, a potom i mesto u SO. Op�tinski odbor ga nekoliko meseci kasnije izbacio iz stranke, navodno, zbog kr�enja partijske discipline, ali je statutarna komisija poni�tila takvu meru. Sada�nji op�tinaski vrh DS, op�te je poznato, potpuno je minimizirao njegovu ulogu u stranci.

M. IVETI�

Teofilovi�i

Koncert Bra�a Teofilovi� bi�e odr�an u Narodnom pozori�tu u Kikindi, u subotu, 13. marta, sa po�etkom u 20 sati. Ulaznica ko�ta 200 dinara, a podr�ku koncertu daju Narodno pozori�te Kikinda i Kulturni centar Kikinda

Blizanci Teofilovi�i, Ratko i Radi�a, jedinstveni su izvo�a�i drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaest godina priprema - pre nego �to su se odlu�ili da prekinu ti�inu i stupe na svetsku etnomuzi�ku scenu - uspeli su, izme�u ostalog, da re�e "misteriju drugog glasa" i prona�u dugo izgubljene harmonije tradicionalnog pevanja. Njihov debi album "�uvari sna", objavljen 1998, prvi je u nizu od �etiri CD-a koji �ine inicijalni ciklus.

Teofilovi�i su prve snimke za Radio Beograd na�inili 1994 - do danas su snimili preko �etrdeset pesama, od koji se petnaest na�lo na albumu "�uvari sna". Nastupali su na mnogim festivalima i muzi�kim smotrama u zemlji, a maja 1997. predstavljali su Jugoslaviju na etno-festivalu u Trondhajmu, Norve�ka, u organizaciji evropske RTV asocijacije CIROM. Jula 1998. u�estvovali su na etno-festivalu u Sloveniji, a avgusta 1999. bili su gosti etno-kampa u Skoplju, Makedonija. U�e��e na koncertu Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadi�a oktobra 1999. propra�eno je ovacijama publike - zajedni�ka verzija standarda "Kale� bre An�o", izvedena tom prilikom, spada u onu najre�u vrstu pozitivnih koncertnih ekscesa, koji se kasnije dugo pamte i prepri�avaju. Njihovi koncerti u beogradskom Domu omladine 4. i 5. novembra 1999. pretvorili su se u istinski trijumf i jedan od doga�aja sezone. Po�etkom decembra sa izuzetnim uspehom u�estvovali su na Xez festivalu u Kanji�i. Krajem jula 2000. imali su seriju nastupa na me�unarodnom festivalu "Wasshoi 2000" u Osaki, Japan, gde su u�estvovali kao zvani�ni predstavnici Jugoslavije. Kao gosti na njihovim naspupima pojavljuju se vanserijski izvo�a�i na tradicionalnim instrumentima �or� Gruji� (gajde, rog, duduk, kaval) i Du�an �uki� (tapan, udaraljke).

Muzika Teofilovi�a sa�ima vi�e od dva veka tradicionalnog muzi�kog nasle�a i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radi�a i Ratko izvode bile su skrivene duboko u kolektivnom pam�enju naroda, mnoge druge pesme sasvim zaboravljene, ili sa�uvane samo u fragmentima. Teofilovi�i su tragali za njima, pronalazili ih i vra�ali u �ivot, daruju�i im ponovo izvorna zna�enja i emocije, ali oboga�ene visoko individualizovanim umetni�kim pristupom i savremenim uticajima. Aran�mani i interpretacije odi�u dubokim po�tovanjem ne samo prema pro�losti, ve� i sada�njosti i, naravno, budu�nosti i nikoga, zaista nikoga, ne ostavljaju ravnodu�nim.

Produbljuju i �iste odvodne kanale

Radnici i mehanizacij kikindskoga Vodoprivrednog preduze�a �Gornji Banat� od ponedeljka su u Ruskom Selu i u toku je �i��enje i produbljivanje glavnih kanala za odvod vode.

Posao se realizuje po projektu i sredstvima koja je krajem pro�le godine odobrio Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i �umarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine, u iznosu od skoro dva miliona dinara.

Kako je rekao predsednik Mesne zajednice Imre Kabok, trebalo bi o�istiti oko 2,5 kilometara kanala, �to bi, ra�unaju�i i poslove od pre desetak dana, bilo dovoljno da se preduprede eventualne poplave, kakkve su zabele�ene 2005. godine, kada je bilo poplavljeno oko 100 doma�instava u ovom selu.

Prema predvi�enoj dinamici, ovaj posao u Ruskom Selu trebalo bi da bude okon�an za dvadesetak dana.

Za unapre�enje saradnje muzeja

Nakon publike u �apcu, eksponate izlo�be Prirodnja�kog odeljenja kikindskog Narodnog muzeja pod nazivom �Egzotic zoo�, mo�i �e da vide i stanovnici jo� nekoliko gradova u Srbiji.

Radi se o postavci kustoskinje Ljubice Vojvodi�-Basara, koju �ini 60-ak prepariranih �ivotinja. Eksponati �e biti u �aba�kom muzeju do 7. aprila.

Prema re�ima v.d. direktora kikindskog Narodnog muzeja Steve Egelje, posle �ap�ana, izlo�bu prepariranih �ivotinja mo�i �e od 10. do 27. aprila da pogledaju i me�tani Valjeva. Nakon toga, izlo�bena postavka prepariranih ptica i sisara seli se u �upriju, gde �e u tamo�njem muzeju biti izlo�ena od 29. aprila, do 13. maja. Potom �e 15. maja biti u Pan�evu, kao jedan od segmenata tamo�nje �No�i muzeja�.

Radi se, kako je rekao Egelja, o saradnji ovih institucija kulture, koja podrazumeva razmenu izlo�benih eksponata i sli�ne aktivnosti.