Kikinda na Netu - DJ MEDIA

�ene u raljama prostitucije

KANJI�A - Pripadnici odseka Pograni�ne policije PU Kikinda i policijske stanice u Kanji�i podneli su krivi�ne prijave protiv D. P. (26), R. P. (42), D. P. (23), M. N. (32), I. P. (22) i T. K. (23), svih iz Subotice, zbog sumnje da su po�inili krivi�no delo trgovina ljudima.

Uz upotrebu sile i pretnje, oni su u periodu od tri godine O. M. (21) vrbovali, navodili i podsticali na prostituciju i druge vrste seksualne eksploatacije. Nesre�nu devojku koja poti�e iz jednog sela kod Novog Kne�evca ova �estorka je podvodila na podru�ju op�tina Subotica i Novi Sad. Najpoznatiji slu�aj trgovine ljudima i prostitucije u Vojvodini procesuiran je krajem aprila ove godine, kada je u Okru�nom sudu u Novom Sadu na ukupno 15 godina zatvora osu�eno �etvoro �lanova porodice �uri� iz Veternika. Po presudi, oni su od novembra 2002. do marta 2003. godine u kafani "Kola�inka" u Veterniku terali na prostituciju tada maloletnu LJ. M. iz Mola kod Ade. Nesre�na devojka bila je primorana da dnevno ima nekoliko mu�terija, koje su, kako je utvr�eno, za pola sata "provoda" pla�ali 50, a za ceo sat 75 evra. Prema policijskim podacima, Vojvodina je podru�je s najve�im brojem identifikovanih �rtava trgovine ljudima.

- - - - - - -

�estoro Suboti�ana primoravalo O. M. (21) na prostituciju u Novom Sadu i Subotici

Tri godine seksualno zloupotrebljavana

KANJI�A - Pripadnici odseka pograni�ne policije PU Kikinda i Policijske stanice u Kanji�i podneli su krivi�ne prijave protiv D. P. (26), R. P. (42), D. P. (23), M. N. (32), I. P. (22) i T. K. (23), svi iz Subotice, sumnji�e�i ih za trgovinu ljudima. Oni se terete da su uz upotrebu sile i pretnje tokom tri godine vrbovali, navodili i podsticali na prostituciju i druge vrste seksualne eksploatacije na podru�ju Subotice i Novog Sada O. M. (21), koja poti�e iz jednog sela kod Novog Kne�evca. �estoro osumnji�enih, me�u kojima ima i �ena, zadr�ana je na 48 sati posle �ega �e biti predati istra�nom sudiji Okru�nog suda u Subotici.

Najpoznatiji slu�aj trgovine ljudima i prostitucije u Vojvodini procesuiran je krajem aprila ove godine kada je u Okru�nom sudu u Novom Sadu na ukupno 15 godina zatvora osu�eno �etvoro �lanova porodice �uri� iz Veternika. Prema presudi, oni su od novembra 2002. do marta 2003. godine u kafani �Kola�inka� u Veterniku radi prostitucije dr�ali, tada maloletnu, LJ. M. (22) iz Mola, kod Ade. Nesre�na devojka bila je primorana da dnevno ima nekoliko mu�terija koje su, kako je utvr�eno, za pola sata �provoda� pla�ali 50, a za ceo sat 75 evra.

Nesre�nica je s prekidima u raljama prostitucije bila �ak do juna 2006. godine kada se prilikom boravka u rodnom Molu poverila majci i zamolila je da pozove policiju i tako se kona�no do�epala slobode.

Prema policijskim podacima Vojvodina je podru�je sa najve�im brojem identifikovanih �rtava trgovine ljudima pri �emu je prostitucija samo jedan vid te vrste organizovanog kriminala. Devoj�ice se, uglavnom, seksualno eksploati�u, a de�aci navode na prosja�enje i kra�u.

Mlade �rtve se vrbuju putem oglasa ili poslovnih ponuda, a kontakt sa njima obi�no uspostavljaju mladi�i, ro�aci, pa �ak i roditelji.

Autor: Sa�a Uro�ev

Kiki slomili nogu

Vandalizam u dvori�tu Narodnog muzeja - Polomili desnu nogu kikindske mamutice.

KIKINDA - Nepoznati vandali iskrivili su i polomili prednju desnu nogu na replici mamutice Kike izlo�ene u dvori�tu Narodnog muzeja u Kikindi.

U Narodnom muzeju ka�u da o�te�enje mo�e da se sanira, a za popravku je potrebno desetak dana kako bi replika od poliestera, visoka 4,7, �iroka tri i duga sedam metara, bila spremna za Mamut fest, zakazan za �esti septembar. �teta zbog o�te�enja jo� nije utvr�ena, ali je pokrenuta akcija za bolji sme�taj ovog spomenika.

- O�te�enje nije takvih razmera da ne bi moglo da bude sanirano, ali je ovaj incident razlog zbog kojeg su op�tina i Narodni muzej pokrenuli inicijativu za trajni sme�taj replike mamutice Kike. Bi�e raspisan javni poziv za izradu idejnog re�enja za sme�taj replike, a budu�a Kikina ku�a bi�e postavljena na centralno mesto u dvori�tu muzeja kako bi bila dostupna posetiocima muzeja tokom �itave godine. Naravno, to re�enje trebalo bi da se uklopi u postoje�i ambijent, a da repliku istovremeno za�titi ne samo od atmosferskih uticaja ve� i od ovakvih nasrtaja i o�te�enja - ka�e arheolog kustos Narodnog muzeja u Kikindi Lidija Mila�inovi�.

Replika originalnog skeleta mamuta od pro�le godine nalazi se u dvori�tu Narodnog muzeja, dok je originalni skelet u specijalnim vitrinama i u posebnoj prostoriji izlo�en u muzeju.

Skelet mamuta prona�en je pre 12 godina u glinokopu fabrike �Toza Markovi�, na dubini od 20 metara prilikom redovne eksploatacije gline. Stru�njaci Prirodnja�kog muzeja u Beogradu utvrdili su da je u pitanju skelet �enke star oko 500.000 godina. Fosilni ostatak koji poseduje kikindski Narodni muzej jedinstven je u Evropi, jer je prona�eno �ak 93 odsto ko�tane mase. Nedostaju samo delovi stopala i lopatice i to je veliki presedan, jer su sve kosti u glini na�ene netaknute. To je omogu�ilo laku izradu originalnog izgleda skeleta.

Kopija originalnog skeleta mamuta izra�ena je u okviru projekta �Kikindski mamut�, koji je sa 250.000 evra finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog dru�tveno-ekonomskog razvoja. �enka mamuta tada je dobila za�ti�eno ime �Kika�. Replika je potpuno identi�na originalnom skeletu, a izrada je stajala oko 50.000 evra.

O�te�ene i skulpture

Pored o�te�enja mamuta u Kikindi, umetni�ko blago ovog grada jo� ve�u �tetu pretrpelo je nedavno kada su u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, na mitingu Srpske radikalne stranke za podr�ku Radovanu Karad�i�u o�te�ene skulpture od gline s vajarskog simpozijuma Tera.

Autor: R. Raji�

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

�Ozdravi�e� do �Mamut- festa�

Huligani replici mamutice Kike polomili prednju desnu nogu - o�te�enje nije tih razmera da se ne mo�e popraviti. Pou�eni neprijatnim iskustvom op�tinari i Narodni muzej pokrenuli izradu trajnog re�enja izlaganja.

KIKINDA - Dvadesetak dana pre odr�avanja drugog �Mamut-festa� organizatori zanimljive manifestacije na�li su se u nezavidnoj situaciji jer je neko iskrivio i polomio prednju desnu nogu replike mamutice Kike. Pretpostavlja se da se nemio doga�aj dogodio pre sedam dana, kada je prime�eno da je noga odlomljena. Zasad nije poznata materijalna �teta na replici koja je izra�ena od poliestera. Arheolog kustos Narodnog muzeja u Kikindi Lidija Mila�inovi� izjavila je ju�e da �e replika biti popravljena u narednih deset dana:

- O�te�enje nije tih razmera da se ne mo�e popraviti. Ipak, to je razlog zbog koga je pokrenuta inicijativa za trajno re�enje izlaganja replike. Odlu�ili smo da arhitektama uputimo javni poziv da osmisle idejno re�enje trajne za�tite replike mamutice Kike koja �e biti postavljena na centralno mesto u dvori�tu Narodnog muzeja. Ono treba da se uklopi u ambijent dvori�ta, bude dostupno posetiocima tokom �itave godine �to zna�i da repliku ne ugro�avaju ki�a ili sneg. Pou�eni ovim neprijatnim iskustvom pravimo ku�u za Kiku - rekla je Mila�inovi�eva.

STEPSKI SLON

Replika mamutice Kike visoka je 4,7, a duga sedam metara. Dimenzije apsolutno odgovaraju originalnom skeletu koji je prona�en 4. septembra pre dvanaest godina u glinokopu fabrike �Toza Markovi� na dubini od 21 metar. Sem originala i replike na predstoje�em �Mamut- festu� posetioci �e mo�i da vide 3D film koji na spektakularan na�in govori o jedinstvenom arheolo�kom otkri�u u Evropi i prati �ivot mamutice do uginu�a na obodu mo�vare. Kika je pripadala vrsti mammothus trogoteri- stepski slon. Od �ak 90 odsto ko�tane mase nedostaju samo delovi stopala i lopatice koje su odneli voda ili le�inari. Na osnovu godova na popre�nom preseku kljova utvr�eno je da je imala 64 godine.

Za izradu replike koju su izradili stru�njaci Prirodnja�kog muzeja u Beogradu utro�eno je blizu 50.000 evra. U projekat �Kikindski mamut� koji je, pored ostalog podrazumevao izradu replike, bili su uklju�ene njihove kolege iz Narodnog muzeja u Beogradu i Akademije primenjenih umetnosti.

Govore�i o ovom incidentu �lan Op�tinskog ve�a zadu�en za kulturu Milo� Latinovi� konstatovao je da su, na�alost, i ranije umetni�ki eksponati izlo�eni na javnim mestima ne samo u Kikindi bili na meti izgrednika. - Nekoliko skulptura od terakote nastalih na simpozijuma �Tera�, a izlo�enih u centru grada je svojevremeno uni�teno. Shvatili smo da sve skulpture koje postavljamo na javnim mestima moraju da budu adekvatno za�ti�ene. Kada budu sme�tene na dobro osvetljenim mestima i pokrivene kamerama smanji�e se mogu�nosti da ih neko o�teti. Na�alost, kada neko u odre�enom stanju re�i da im naudi, on �e to i uraditi. Planiranim re�enjem problem za�tite i prezentacije replike Kike za javnost bi�e ura�eno na najbolji mogu�i na�in-ka�e Latinovi�.

Predstoje�i �Mamut-fest� organizova�e Narodni muzej pod pokroviteljstvom lokalne samouprave sa �eljom da u Kikindu do�e velik broj gostiju iz drugih gradova i tako bude nadma�ena brojka od 3.000 ljudi koji su lane prisustvovalo toj manifestaciji.

Autor: Sa�a Uro�ev

Pozdrav iz Vojvodine

Regionalna privredna komora Kikinda u�estvovala je na Manifestaciji �Pozdrav iz Vi�enacionalne Vojvodine � Evropa �eka Srbiju � koja je odr�ana u Budimpe�ti povodom 20. avgusta Dana dr�avnosti Republike Ma�arske. Manifestaciju su organizovali Pokrajinsko izvr�no Ve�e AP Vojvodine), Ministarstvo kulture Ma�arske, Radio � televizija Vojvodine, Nacionalni savet ma�arske nacionalne manjine u Srbiji, Samouprava Srba u Ma�arskoj, kao i Turisti�ka organizacija i Privredna komora Vojvodine. Osim na�e susedima su promovisane jo� i regionalne privredne komore iz Pan�eva, Subotice i Sombora. Izlaga�e su prvog dana manifestacije, 19. avgusta, izme�u ostalih, posetili i ambasador Srbije u Ma�arskoj Dejan �ahovi�, i potpredsednik IV AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu I�tvan Pastor.

Na manifestaciji, odr�anoj na keju pored Dunava izme�u Er�ebet i Lan�anog mosta, u�estvovalo je vi�e izlaga�a iz Vojvodine, me�u kojima i preduze�a iz Severnog Banata i Potisja: �Toze Markovi�a� i �Kikindskog mlina� iz Kikinde, �Vitamina� iz Horgo�a i �Mente� iz Padeja. Oni su se na�li u dru�tvu firmi �iji proizvodi imaju robni znaka �Najbolje iz Vojvodine� poput suncokretovog ulja �Dijamanta�, �ajne kobasice Industrije mesa �Topola�, soka od cvekle �Zdravo� iz �Slovana� iz Selen�e, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, �Soje proteina� iz Be�eja, �Medoprodukta� iz Tavankuta, Vladimira Hunjadija iz Petrovaradina � poznatog proizvo�a�a meda ... U okviru turisti�ke ponude Turisti�ka organizacija Vojvodine okupila je op�tinske turisti�ke organizacije Kanji�e, Sente, Temerina, Zrenjanina, Malog I�o�a, Sombora, Pali�a ... Deo privredno � turisti�ke delegacije u�estvovao je, na poziv Samouprave Srba u Ma�arskoj, i na sve�anostima povodom hri��anskog praznika Preobra�enja u obi�njoj Sentandreji, koji je i slava mesta.

Cilj ove ideje Radio � televizije Vojvodine bio je da se predstave multikulturalne vrednosti Vojvodine i Srbije, a u zabavnom delu programa, od 17. do 20. avgusta, nastupali su i Veliki tambura�ki orkestar Radio � televizije Vojvodine, Zvonko Bogdan, Vasil Had�imanov Bend, grupa �Vrelo� ... Tako�e, u budimpe�tanskom bioskopu �Uranija� prikazan je film Darka Baji�a �Na lepom plavom Dunavu�, a Prvo beogradsko peva�ko dru�tvo odr�alo je koncert u crkvi u Crkvi Svetog Mihovila.

Konkurs za stipendije

Ministarstvo rada i socijalne politke Republike Srbije raspisuje KONKURS za dodelu stipendija redovnim u�enicima/cama upisanim u prvi, drugi, tre�i i �etvrti razred srednje �kole u �kolskoj 2008/2009. godini. I USLOVI KONKURSA - Na konkurs mogu da se prijave redovni u�enici/ce upisani u prvi, drugi, tre�i ili �etvrti razred srednje �kole, sa sedi�tem na teritoriji Republike Srbije, u �kolskoj 2008/2009. godini, koji nisu ostvarili stipendiju, u�eni�ki kredit ili sli�an oblik davanja po drugom osnovu odnosno iz drugog izvora finansiranja, a koji ispunjavaju slede�e uslove (materijalni status, prednost dru�tveno osetljivim grupama, uspeh u �kolovanju, iznos stipendije) - kliknite ovde za detalje konkursa. Konkurs traje do 15. septembra 2008. godine.

Kikinda Short u Sarajevu

U okviru 2. Summer Book Festa i Ljetnje knji�evne pozornice, u nedelju, 24. avgusta u 18 �asova u Sarajevu �e biti predstavljen festival kratke pri�e KIKINDA SHORT. Vera Udicki, direktorka biblioteke �Jovan Popovi� iz Kikinde koja je organizator festivala, predstavi�e manifestaciju na kojoj je do sada u�estvovalo vi�e od pedeset kratkopri�a�a iz jedanaest evropskih zemalja. O na�inu na koji festival funkcioni�e i kako mo�ete biti pozvani, govori�e koordinator projekta Sr�an Papi�. Publici �e se tako�e predstaviti Melina Kameri� i Damir �aboti�, Sarajlije koji su gostovali na tre�em KIKINDA SHORTU.
Vi�e informacija ovde.

Ko �e odgovarati za uni�tene figure

Beograd -- Tokom nereda u Beogradu povodom hap�enja Radovana Karad�i�a stradala polovina figura koje su bile izlo�ene na Trgu Republike.

Izlo�ba je bila postavljena u okviru BELEF-a. Iako su podnete tu�be protiv organizatora mitinga, jo� uvek nije precizno definisano ko u slu�aju o�te�enja umetni�kog dela snosi odgovornost. Preostale figure koje nisu stradale u neredima sada su na sigurnom, u galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj ulici.

U okviru programa BELEF-a na Trgu Republike bilo je izlo�eno 1.250 figura od terakote, od kojih je polovina o�te�ena ili potpuno uni�tena.

"Oko 20 odsto je uni�teno, poku�a�emo mo�da ne�to, neku rekonstrukciju. 30 odsto je o�te�eno. Da bih vam do�arao, to je skulptorski 20 centimetara slike od jednog metra kvadratnog. Zna�i da je 50 odsto figura sa�uvano", ka�e Marko La�u�i�, koordinator projekta.

Organizatori BELEF-a ka�u da je te�ko proceniti kolika je materijalna �teta i da �e to poku�ati da urade pravni timovi. Centar BELEF je podneo tu�bu protiv organizatora mitinga.

Beogradsko javno pravobranila�tvo tako�e je podnelo nezavisnu prijavu, a autori �ije su skulpture stradale podne�e pojedina�ne prijave.

"Odgovornost je uvek na organizatoru, s tim �to je BELEF dobio dozvolu da skulpture budu postavljene od svih relevantnih organa tamo u re�imu u kom su bile postavljene", obja�njava Dorijan Kolund�ija, umetni�ki direktor BELEF-a.

"Autori su potpisali ugovore sa BELEF centrom da eksponate stavljaju dalje na raspolaganje izlo�be i poklon de�jim ustanovama. Cela zvani�na putanja projekta je ispo�tovana. Tako da BELEF sada kao gradska manifestacija dalje mo�e da se bavi pravnim problemima", ka�e on.

Kako bi se u slu�aju o�te�enja umetni�kog dela znalo ko snosi tro�kove, u ve�im muzejima obavezno se potpisuje ugovor o primopredaji dela, pravi se zapisnik i obavezna je polisa osiguranja.

U paviljonu Cvijeta Zuzori� praksa je da se sa umetnikom koji izla�e dela potpisuju prijavni list, u kom stoji da, ukoliko do�e do o�te�enja umetni�kog dela u toku izlo�be ili tri dana nakon zatvaranja, odgovornost jeste na Udru�enju likovnih umetnika Srbije (ULUS).

"�to se ti�e izlo�bi, svaki umetnik potpisuje taj prijavni list. Tako da su nekolike vrste ugovora koje obavezuju galeriju da nadoknade �tetu, ukoliko do nje do�e", ka�e Natalija Cerovi�, vi�a kustoskinja Paviljona Cvijeta Zuzori�.

Ipak, u manjim galerijama to nije praksa. �esto se de�ava da odnos umetnik-galerija nije definisan, tako da se ne zna ko u slu�aju o�te�enja dela snosi odgovornost.

Gore njive, ko�nice i vo�njaci

Kikindski vatrogasci ovog leta imaju pune ruke posla zbog nemarnih me�tana - u poslednjem po�aru nastradalo 270 sadnica tri godine starog vo�njaka Svetozara Lali�evi�a, iz Banatskog Velikog Sela,�teta oko 200.000 dinara.

KIKINDA - Tokom protekla dva meseca za pripadnike kikindskog Vatrogasnog bataljona gotovo da nije bilo dana odmora. Zbog visokih temperatura, ali naj�e��e ljudskog nemara, izbijali su po�ari na otvorenom prostoru, jer su neodgovorni paori palili strnjiku, �to je u suprotnosti sa Zakonom o poljoprivrednom zemlji�tu i Zakonom o lovstvu. Tokom jula i avgusta, pripadnici Vatrogasnog bataljona intervenisali su 179 puta, a �ak u 164 slu�aja radilo se o vatrenim stihijama na otvorenom prostoru �irom severnog Banata i Potisja. Serija po�ara nastavljena je u sredu popodne, kada je stradao tri godine star vo�njak Svetozara Lali�evi�a iz Banatskog Velikog Sela kod Kikinde. Nagorelo je 270 stabala oraha, kajsije, �ljiva i mu�mula.

- Kada sam sutradan do�ao u vo�njak, zatekao sam �emeran prizor. Za mene je ovo velika �teta, jer sam vo�njak podizao da bih u starosti u�ivao. Za pojedine vo�ke mo�da �e i biti spasa, ali je 97 odsto stabala uni�teno. Jedna sadnica oraha ko�ta deset evra, a ja sam ih imao 150. Materijalnu �tetu policija je procenila na 200.000 dinara-rezignirano pri�a Lali�evi�.

�

IZGORELO 28 KO�NICA I TONA MEDA

P�elaru iz U�ica Predragu Mileti�u u po�aru, koji se dogodio proteklog vikenda, stradalo je 28 ko�nica. Mileti� je medario u kikindskoj op�tini, a u delu atara zvanom Deri� ostavio je 54 ko�nice. Po�ar je izazvala upaljena suva trava, a materijalna �teta procenjena je na 300.000 dinara. Mileti� je ostao bez 28 ko�nica, ali bez i tone meda.

Pretpostavlja se da je jedan od kom�ija na svojoj njivi zapalio strnjiku koja se pro�irila na Lali�evi�ev vo�njak. Slu�aj oja�enog vo�ara iz Banatskog Velikog Sela predstavlja, na�alost, samo kap u moru problema sa kojima se susre�u vatrogasci.

�ef odseka za za�titu i spasavanje u PU Kikinda, Dragan Beri�, upozorava gra�ane da na otvorenom prostoru ne pale suvu travu ili slamu, jer posledice mogu da budu nesagledive. Beri� ka�e da je poljoprivredna inspekcija ovla��ena da podnese prekr�ajne prijave protiv onih koji izazivaju po�are. Da Lale, me�utim, ne po�tuju Zakon o poljoprivrednom zemlji�tu, najbolje ilustruju statisti�ki podaci. Od po�etka godine kikindski Vatrogasni bataljon intervenisao je 332 puta, od �ega su se 203 intervencije odnosile na ga�enje po�ara na otvorenom prostoru:

- Ve�i po�ar dogodio se u ponedeljak popodne, kada se zapalila trska i �ipra�je na povr�ini od 15 hektara kod romskog naselja Mali Bedem na periferiji grada. Situacija nije bila nimalo bezazlena, jer je bilo ugro�eno dvadesetak ku�a, ali i naftna bu�otina �NIS-Nasftagasa� koja se nalazi u blizini. Nakon vi�e�asovne borbe sa vatrenom stihijom, po�ar je uga�en-navodi Beri�.

Prema podacima kikindske policije, materijalna �teta u po�arima koji su se dogodili samo tokom ovog meseca procenjena je na vi�e od 1,4 miliona dinara.

Autor: Sa�a Uro�ev

Hari Poter ne mo�e da ve�e pertle

Britanski glumac Danijel Redklif otkrio da boluje od neurolo�kog poreme�aja, koji se manifestuje nespretno��u.

Redklif (19) priznao je da ga dispraksija spre�ava da obavlja svakodnevne radnje, kao �to je vezivanje pertli.

Dispraksija, �est neurolo�ki poreme�aj, u blagim oblicima uti�e na koordinaciju pokreta.

"Kao mali, patio sam od nedostatka samopouzdanja, jer sam mislio da sam 'smotan'. Delom sam zbog dispraksije �eleo da postanem glumac, jer nisam bio uspe�an u �koli", otkrio je heroj filmova o Hariju Poteru.

"Vezivanje pertli je oduvek predstavljalo problem za mene, i �esto sam �alio �to vi�e nema patika sa �i�ak-trakom", na�alio se on.

Redklifova predstavnica za �tampu saop�tila je da glumac boluje od bla�eg oblika dispraksije, koji se manifestuje nesposobno��u da ve�e pertle, i lo�im rukopisom.

"Dostignu�a Danijela Redklifa nikada vam ne bi 'odala' njegovo stanje. To je njegov veliki uspeh, koji ga �ini veoma pozitivnim uzorom za mlade koji boluju od dispraksije", rekao je stru�njak za to oboljenje, neurolog dr Dejvid Janger sa Univerziteta u Njujorku.

(MONDO)

Promene u Fudbalskom klubu

Smenili predsednika zbog rasipanja novca.

KIKINDA - Advokat Branko Aleksi� ne�e vi�e biti predsednik Fudbalskog kluba Kikinda. Uprava kluba procenila je da je Aleksi� neracionalno potro�io novac kluba, jer nije smanjio tro�kove administracije. Aleksi� je priznao gre�ku i najavio da �e se povu�i sa funkcije.

Novi predsednik kluba bi�e imenovan ve� po�etkom naredne nedelje, mo�da ve� u ponedeljak.

- Pojedini �lanovi Izvr�nog odbora nisu zadovoljni �to nisam uspeo da smanjim tro�kove u administraciji kluba. Slo�io sam se sa konstatacijom uprave i kako se sjajna atmosfera u klubu ne bi naru�ila, odlu�io sam da se povu�em - izjavio je Aleksi�.

Zanimljivo je da Aleksi� verovatno vi�e ne�e biti ni pravni zastupnik internacionalca i reprezentativca Mladena Krstaji�a, fudbalera nema�kog kluba �alke 04, jednog od najzna�ajnijih sponzora Kikinde. Upravo zbog �injenice da mu je bio advokat, Aleksi� je postao i predsednik kluba iz Velikog parka, ali �e klupsku funkciju preuzeti neko drugi. �Blic� nezvani�no saznaje da �e pravne poslove u Kikindi za Krstaji�a ubudu�e, verovatno, preuzeti advokat Dragan Todorovi�, a ko �e Aleksi�a zameniti u fotelji predsednika kluba zna�e se, mo�da, ve� u ponedeljak. U izboru na ovu funkciju ne treba zanemariti ni ulogu op�tine, koja je vlasnik Gradskog stadiona i samim tim i jedan od glavnih finansijera FK Kikinda. Me�utim, promene �e uslediti i u op�tini, jer �e vlast od radikala definitivno preuzeti DS, uz pomo� SPS. Promena vlasti mo�e uticati i na odluke Upravnog i Izvr�nog odbora kluba.

Autor: Rajna Raji� | Foto: A. Bakhit

Pro�lo vreme ljubavi, po�elo lemanje

Promene u Skup�tini op�tine Kikinda sve izvesnije.

Najave da �e SPS promeniti koalicione partnere u Skup�tini op�tine Kikinda, i umesto sa SRS i DSS formirati lokalnu vlast s Demokratskom strankom, G17 plus, Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Savezom vojvo�anskih Ma�ara, do pro�le nedelje nisu izazivale �e��e reakcije radikala.

�tavi�e, trudili su se da �to manje o tome govore javno, a kad bi i progovorili, uglavnom bi hvalili dosada�nje partnerstvo sa socijalistima i izra�avali veru u nastavak saradnje.

A onda je predsednik lokalnog odbora SPS-a Stavan Grbi� prvi put pomenuo mogu�nost "prepakivanja" vlasti u Kikindi, a po nalogu �efa vojvo�anskih socijalista Du�ana Bajatovi�a, �to je pokrenulo radikale, pre svih predsednika op�tine Branislava Bla�i�a, da krenu sa svojim ve� prepoznatljivom vokabularom. Osim ve� ispri�ane pri�e o tome da bi okretanje SPS-a DS-u predstavljalo "prekrajanje izborne volje gra�ana", Bla�i� i njegovi strana�ki saborci po�eli su da prozivaju i do ju�e omiljene koalicione partnere. Tako je prvi �ovek op�tine otkrio da u SPS-u vladaju � julovci!

� Evidentno je da u njihovim redovima ponovo dominiraju kadrovi JUL-a, koji poku�avaju da rasture stranku, ali i Srbiju. JUL je devedesetih godina pro�log veka rasturao ovu zemlju, a pla�im se da �e to nastaviti i sada. To je klju�ni problem SPS-a, jer se javlja veliki broj malih diktatora koji poku�avaju da na politi�koj sceni realizuju svoje komplekse i interese � izjavio je Bla�i�, i naglasio, u stilu svoje partijske koleginice Vjerice Radete, da �e za socijaliste, ukoliko se priklone "�utima", ostati "istorijski zapisano da su uni�tili Kikindu za sva vremena".

Vode�i kikindski radikal tako poru�uje da severu Banata, ukoliko njega ne bude na vlasti � sledi katastrofa. S druge strane, aktuelna opozicija tvrdi da �e silaskom radikala s vlasti biti zaustavljeno propadanje Kikinde, a povodom njegovog "otkri�a" da su "julovci upropastili Srbiju tokom devedesetih", podse�aju na to da je tih godina Bla�i� bio ministar u Vladi Mirka Marjanovi�a, u kojoj su mu koalicioni partneri bili ba� ti "julovci", za koje danas tvrdi da su upropa��avali zemlju. �tavi�e, Bla�i�u je u prethodnom mandatu, kao op�tinski menad�er, jedan od najbli�ih saradnika bio Vladimir Ili�, koji je jedini �lan JUL-a koji danas ima va�niju funkciju me�u kikindskim socijalistima. Povrh svega, Ili� je, nakon �to su krajem maja SRS, SPS i DSS formirali novu op�tinsku vlast, izabran za zamenika predsednika op�tine.

I upravo je Ili�, uz Grbi�evu podr�ku, na konferenciji za novinare u sedi�tu kikindskog SPS-a, odgovorio na Bla�i�eve prozivke, konstatuju�i da je "nervoza radikala razumljiva, ali nikome ne poma�e".

� Poku�aj da se u SPS unesu podele, negativna energija, nemaju nikakve �anse da uspeju. Nijedna afera koja se u javnosti povla�i kao rep prethodne vlasti nije vezana za kadrove SPS-a. Problemi su u drugom taboru, pa oni nemaju prava da nam dr�e pridike o moralu � istakao je Ili�, dodav�i da �e odluka o novoj koaliciji biti doneta u septembru, uz napomenu da kikindski socijalisti �ele da pro�ire svoj uticaj i na druge insititucije u op�tini.

Ina�e, pregovori lokalnih odbora DS-a i SPS-a o formiranju nove vlasti trebalo bi zvani�no da po�nu krajem meseca, a do tad bi demokrate trebalo da se dogovore s partnerima s izborne liste (G17 plus i SPO), te LSV-om i SVM-om. S druge strane, Bla�i� i radikali �e naredne dane najverovatnije iskoristiti za jo� �e��e napade na odlaze�e koalicione partnere, pa se mo�e o�ekivati da "otkriju" jo� neku zaveru poput ovonedeljne o julovcima koji rasturaju Srbiju.

�eljko Bodro�i�

Grbi�: Krenuli smo u �prepakivanje�

U razgovoru za "Dnevnik" predsednik kikindskih socijalista Stevan Grbi� prvi put javno ka�e da je "prepakivanje" krenulo i da su po�eli preliminarni razgovori s Demokratskom strankom.

� Vrh SPS-a u Vojvodini, na �elu s Du�anom Bajatovi�em, prihvatio je koaliciju s demokratama. To vi�e nije tajna, i krenulo se u �prepakivanje� na nivou cele Pokrajine � izjavio je Grbi�. � SPS je imao dve mogu�nosti: da se priklju�i demokratskom bloku jer je ovaj narodnja�ki izgubio izbore, ili da se ponovo ide na izbore. Mi smo izabrali saradnju s demokratama jer bi se na nas pucalo iz svih oru�ja �to imamo izbore u ovom trenutku. Ina�e, neta�ne su glasine o masovnom napu�tanju partije. Niko nije vratio �lansku knji�icu, mada ima negodovanja, naro�ito starijih �lanova, zbog saradnje sa DS-om i najave �prepakivanja� na lokalu. Ponavljam da vrh stranke od Op�tinskog odbora tra�i "prepakivanje", ali �e OO odluku doneti nakon obja�njenja lidera kako �e to da se izvede. Jer, ne�u dozvoliti da to bude �inovni�ka odluka koja se izvr�ava po nare�enju vrha.

- - - - - - -

Sukob izme�u radikala i socijalista u Kikindi

KIKINDA � Koalicija Srpske radikalne stranke (SRS) i Socijalisti�ke partije Srbije (SPS) u Kikindi, po svemu sude�i, broji poslednje dana. Iz dva dosada�nja partnerska politi�ka tabora poslednjih dana sti�u �u�ne izjave i me�usobne optu�be, a poslednji istup predsednika kikindske op�tine Branislava Bla�i�a (SRS), u kojem je za koalicione partnere iz SPS-a rekao da u njihovim redovima "dominira kadar JUL-a", prema nepodeljenom mi�ljenju u najve�em gradu severnog Banata � najpouzdaniji je signal da je �a�a prelivena i da je razlaz neminovan.

Kikindski socijalisti imaju "partijsku obavezu" da raskinu koaliciju s radikalima i novu ve�inu u Skup�tini op�tine formiraju s blokom partija oko Demokratske stranke (tako je predvi�eno po sporazumu koji su dve stranke potpisale na pokrajinskom nivou), ali oni jo� nisu formalno doneli takvu odluku. Bla�i�, me�utim, tvrdi da se takav scenario uveliko priprema i javno "upozorava" kikindski SPS na to da �e, ako sru�i sada�nju op�tinsku vlast (u kojoj je, osim radikala i socijalista, jo� DSS), "ostati zapisano kako su uni�tili Kikindu za sva vremena". Me�utim, u SPS-u Bla�i�eve napade tuma�e kao poku�aj da se me�u socijaliste unesu podele i rascep te mu poru�uju da u tome ne�e uspeti.

O�igledno, Bla�i� glavnog krivca za budu�i savez izme�u SPS-a i DS-a vidi u predsedniku Okru�nog odbora socijalista za Severnobanatski okrug Vladimiru Ili�a, koji je ujedno i �lan Glavnog odbora te partije, ali i zamenik predsednika SO Kikinda. Iako ga nije imenovao, nesumnjivo je da se Bla�i�evi javni istupi odnose na Ili�a, koji je dve godine bio �lan JUL-a.

� Problem socijalista je u tome �to u njihovim redovima dominira kadar JUL-a, koji poku�ava da rasturi stranku, ali i Srbiju. U SPS-u pojavljuje se mnogo malih diktatora koji poku�avaju da na politi�koj sceni realizuju svoje komplekse i interese. Vreme �e pokazati �ta �e se de�avati, ali se mi i dalje nadamo da me�u politi�kim strankama u Kikindi ima ljudi koji shvataju da je na prvom mestu interes grada � izjavio je Bla�i�.

Kona�na odluka za mesec dana

Op�tinski odbor SPS-a jo� nije doneo kona�nu odluku ho�e li raskinuti koaliciju sa SRS-om i DSS-om, ponovio je je Stevan Grbi�, predsednik kikindskog odbora SPS-a. On ne krije da je od Pokrajinskog odbora dobijena instrukcija da po�ne "prepakivanje" lokalne vlasti i da je o tome obavestio koalicione partnere. Vladimir Ili� ka�e da �e se neizvesna politi�ka situacija u Kikindi re�iti u drugoj polovini septembra, a da �e dotad SPS predstaviti strategiju razvoja kikindske op�tine do 2012. godine.

Vladimir Ili� ka�e da jeste bio �lan JUL-a, ali i menad�er SO Kikinda u prethodnom mandatu lokalne vlasti, i to ne na osnovu koalicionog sporazuma izme�u SRS-a i SPS-a, ve� zato �to je prihvatio Bla�i�evu ponudu. Odgovaraju�i na Bla�i�eve prozivke, Ili� je podsetio na to da je menad�er bio godinu i po dana, ali da je podneo ostavku na tu funkciju.

� Niko ne�e uneti razdor u SPS, jer smo se prethodnih decenija prekalili. Ako su moralniji od nas, neka na�i partneri raskinu koaliciju s nama, ali oni to ne�e da urade. Oni pokazuju da �e sve u�initi samo da ostanu na vlasti. Prozivaju nas za neprincipijelnost i izdaju i dele nam lekcije o moralu, ali nijedna afera iz prethodnog mandata nije vezana za SPS. Problemi su u drugom taboru, a nama mogu samo zahvaliti �to smo dobro radili � izjavio je Ili�. On je podsetio na to da je protiv direktora Direkcije za izgradnju grada Miroslava Kresoje podneta krivi�na prijava zbog sumnje da je zloupotrebio slu�beni polo�aj u poslovima vezanim za izgradnju sanitarne deponije.

� Kao menad�er sam pratio taj projekat, i kada sam video u kojem smeru to ide � podneo sam ostavku. Zato znam da su se oni koji su stvarno povla�ili poteze, a to nije Kresoja, sakrili i prebacili odgovornost na direktora te direkcije � izjavio je Vladimir Ili�.

Bla�i� veruje DSS-u

Onoliko koliko sada kritikuje SPS, to jest pojedine funkcionere te partije � predsednik kikindske op�tine Branislav Bla�i� toliko hvali DSS i veruje u partnerstvo s tom strankom. Me�utim, Stevan Grbi� iz SPS-a tvrdi da je DSS u koaliciju uklju�en na predlog socijalista, kako bi skup�tinska ve�ina bila stabilnija. Naime, od 39 odbornika sada�nju vlast �ini 17 radikala, tri socijalista i dva odbornika DSS-a, dok opozicija ima 17 predstavnika.

Novinar: D.K.