Kikinda na Netu - DJ MEDIA

Glazgov: od praznih mehova do punih d�epova

Kada sam dobila poziv da do�em kod prijatelja na nekoliko dana u �kotsku, shvatila sam to kao �ansu koju ne treba propustiti! �To je zemlja o�uvane i netaknute prirode koja, kao i Srbija, ima sve: jezera, brda, reke, valovite doline, pogodnu klimu. Predivni predeli i pejza�i vi�eni su i u mnogobrojnim filmovima, poput Oskarom nagra�enog �Hrabrog srca�.

U pozadini Nacionalni muzej u Glazgovu

Moje putovanje je, naravno po�elo iz Beograda preko Londona do Glazgova. U povratku sam se zadr�ala u Londonu, ali ne dovoljno da bih pisala o njemu. Zato biram Glazgov.

Iako je Edinburg glavni grad tj. administrativni i pravni centar �kotske, Glazgov - koji je tri puta ve�i od prestonice, predstavlja industrijski i trgovinski centar ove konstitutivne dr�ave Velike Britanije. Tokom duge i burne istorije ostrva, a posebno u vreme kada je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo druga vojna imperija u svetu, Glazgov je bio ogromno brodogradili�te i jedan od stubova britanske ekonomije. Stalni priliv novca, ekonomija u porastu i stalnom razvoju, razlozi zbog kojih je Ujedinjeno Kraljevstvo, uklju�uju�i i �kotsku, postalo jedna od najrazvijenijih i najbogatijih dr�ava u Evropi. Standard �kolan�ana, kao i drugih ostrvljana, veoma je visok. Oni to obja�njavaju �injenicom da su redovne plati�e poreza, taksi i svih drugih nameta dr�ave, i da se taj novac, potom raspore�uje na plate, penzije, socijalni i zdravstveni sistem. Nacionalna valuta je konstantno stabilna, a o sivoj ekonomiji skoro da ne vredi ni govoriti.

Glavna ulica - zona za za pe�ake i kupoholi�are

Koliko je �kotska uspe�na u ekonomiji i privredi, toliko je uspe�na i u nauci, kulturi i umetnosti. Pronalaza� penicilina, Josef Lister, ro�en je u Glazgovu, ba� kao i John Logie Baird, tvorac televizora, zatim Henry Bell tvorac brodova i mnogi drugi. Ba� ovde je nastao jedan od najpoznatijih pravaca u arhitekturi, tzv. �Glazgovski stil� ili Art Novean, �iji je autor Charls Rennie Mackintosh. Ovaj pravac, koji kao da se �ruga� klasi�nom stilu arhitekture, karakteristi�an je mnogobrojnim dekorativnim elementima. Puni procvat do�iveo je u 19. i 20. veku u Nema�koj. Za rad samog Mekinto�a, koji je dizajnirao zgradu �House for an Art Lover� i �Willow Tea Rooms� koje se nalaze u srcu Glazgova, ka�u da dosta podse�a na stili �uvenog �panskog arhitekte � Gaudija. Arhitektura Glazgova je ono �to mi se posebno dopalo u �kotskoj, ali i odli�an urbanisti�ki plan, potpuno identi�ne zgrade koje le�e u dugim nizovima po nekoliko blokova. Stare ku�e i dobro o�uvane zgrade, sa lepim fasadama, ukra�ene su sa dosta zelenila u samim dvori�tima, parkovima ili dugim drvoredima koji ih �tite od saobra�aja i buke sa ulice.

Jedna od tipi�nih zgrada u Glazgovu

Po�to su nekretnine na celom ostrvu dosta skupe, ve�ina �kota, dok ispla�uju kredit od nekoliko stotina hiljada ili vi�e od milion funti, sanja da jednog dana ima celu ku�u u svom vlasni�tvu.

��koti spadaju u veoma talentovan narod za muziku, te i ne �udi da su neki od poznatih bendova do�li ba� iz Glazgova: Simply Minds, Texas, Franz Ferdinand, Travis... S druge strane, uspeli su da svoj nacionalni instrument, gajde, odli�no ukomponuju sa modernim, dens ili rok melodijama i da ih u�une popularnim kod najrazli�itijih generacija u celom svetu.

�koti su veoma ljubazni i komunikativni, a humor im je sli�an na�em: britak i sa dosta ironije i sarkazma. Dru�tveni su, vole da izlaze, ru�aju zajedno po restoranima, organizuju ku�ne zabave i dru�enja. Ipak i za njih va�i da su malo prkosni i mnogo svojeglavi. Srbi za sebe ka�u da su velike inad�ije, mada sam sigurna da, kad bi u engleskom jeziku postojala re� koja bi imala doslovan prevod sa srpskog na engleski, kao i na�a re� inat, �koti bi je odli�no razumeli � i verovatno usvojili!

Jedan od modernih mostova Glazgova

Vole i �uvaju svoju porodicu i veliki su tradicionalisti. Posebno su ponosni na svoje poreklo, istoriju i �injenicu da nisu Englezi, ve� �koti! Kilt, je va�an deo sve�anog odela koji je obavezan na svadbama, kr�tenjima i sli�nim porodi�nim okupljanjima. Cenu kompletne no�nje odre�uje kvalitet samog materijala, ali najpoznatija �kotska garderoba mo�e ko�tati od 300 i do 500-600 funti! (Verovali ili ne, nekim mu�karcima kilt ba� dobro stoji!)

Po�to nisu mnogo pobo�ni, a imaju dosta crkava �ije odr�avanje treba pla�ati, odlu�ili su da ih u�ine popularnim i profitabilnim mestima za okupljanje, dru�enje, zabavu ili umetnost. Nekada�nje bogomolje u Glazgovu danas su preure�ene u restorane, �kole, pozori�ta, stanove... Nedeljom, u nekima od njih, za 10 funti mo�ete dobiti kola� ili pitu, �a�u vina i karte za predstavu!

Bez obzira na religiju ili versko opredeljenje, ako dolazite iz Evropske zemlje u kojoj se plate ne obra�unavaju u funtama, niti u evrima, sasvim spontano i neprimetno, po�e�ete da dozivate Boga svaki put kada se uhvatite za etiketu sa cenom, kada pitate koliko ko�ta boca vina ili prose�na ve�era u restoranu. Ako vam pritom, padne na pamet da ne�to prera�unate u dinarima (makar to bilo samo pakovanje sve�eg vo�a iz Marks and Spenser marketa) vide�ete i 12 apostola kako vam se smeju u lice: �Do u still want 2 be the Big in UK?�

�koti su veliki ljubitelji jake hrane i pi�a, posebno alkoholnog. �uveni �kotski viski, svakako je pi�e broj 1, koje se proizvodi u hektolitrima i izvozi po celom svetu. �Jedino u �kotskoj mo�ete izabrati i dobiti svoju robnu oznaku i viski i imati sopstveni proizvod! Da, ba� tako, za odre�enu sumu novca mo�ete izabrati ukus koji �elite i dobiti broj koji ozna�ava da taj, jedinstveni ukus viskija, pripada ba� vama.

Najbolje uz viski, ka�u �koti, �sla�e� se, upravo njihovo nacionalno jelo - jagnje�e sarmice (koje se spremaju sli�no kao i u Srbiji: od iznutrica, bubrega i jagnje�e marmice). Osim sarmica, u njihovoj kuhinji, me�u specijalitetima, nalazi se jo� dosta sli�nih jela od iznutrica �ivotinja koje se uzgajaju na farmama u Velikoj Britaniji, od gove�e krvi, mesa, ribe i morskih plodova. Te�ka jela i dosta pi�a na trpezi, bila su uobi�ajena za nekada�nje ratnike i zemljoradnike. Vreme ratova i osvajanja sveta na krsta�ki na�in odavno je iza modernog �oveka. Rat je posao za pla�eni�ku vojsku. Ni zemljoradnja vi�e nije popularna. Danas u Evropi nema zemlje u kojoj je vi�e od 50 odsto ljudi zaposleno u poljoprivredi. Jedino su navike u ishrani ostale iste.

S obzirom na to da sam dugogodi�nji vegetarijanac, isprobala sam sva jela od povr�a, a za doru�ak sam jela izvrsnu ovsenu ka�u, koja tako�e va�i za njihov poznati, lagani obrok!

U centru grada, oko pe�a�ke zone, sme�teni su restorani, pabovi, tr�ni centri i veliki broj radnji i predstavni�tva �uvenih brendova: Vivian Westvood, Armani, Versace, Hobbs, Monsoon, Apple, Ted Baker... �koti s ponosom isti�u da, pored Londona, Glazgov va�i za drugi, omiljeni grad za kupovini. To je mali raj za kupoholi�are, idealno mesto za modu, modne dizajnere i ljubitelje mode. Radnje su prepune garderobe, uvek se mo�e prona�i ne�to na sni�enju, a za razliku od Londona gde je sve rasuto na stotinu strana, u Glazgovu se, na jednom mestu, mogu na�i poznate robne marke, garderoba za sve uzraste i prilike. Naravno, da sam u�inila sve da moj kofer bude koji kilogram te�i, ba� kao i ru�ni prtljag! I da, nisam zaboravila da im tra�im novac za pdv nazad!

Ipak, atmosferu pravog �modnog ludila� osetila sam tek na kraju pute�estvija, kada sam doputovala u London, gde se, te sedmice odr�avala �Londonska nedelja mode�. Na ulicama je uvek velika gu�va, a hotelsku sobu je, u tom trenutku, bilo mogu�e dobiti jedino uz poznavanje odre�enih akrobatskih ve�tina, kao �to su �rastezanje� novca na sopstvenom bankovnom ra�unu ili odlo�eno pla�anje, kako bi se pokrili tro�kovi samo jednog no�enja bez doru�ka! Ina�e, u Londonu u hostelima, mo�e da se na�e sme�taj za 20 funti, a u malo boljim hotelima je od 100 funiti pa navi�e. Za siguran sme�taj, obavezno je rezervisati sobu unapred i platiti kreditnom, a ne debitnom karticom, �ak iako je re� samo o rezervaciji. Ja sam imala taj peh da sam rezervisala debitnom karticom, a da moja kartica nije odgovaraju�a za elektronsku transakciju, obavestili su me tek kada sam do�la u hotel. Naravno, odmah posle rezervacije poslali su mi obave�tenje da je rezervacija izvr�ena, ali se kasnije nisu setili da mi jave, da se, ipak, zbog problema sa karticom soba otkazuje! I tako do�oh do onog �uvenog: 3 u 1! Jedna no� u jednom od poznatih hotela jo� poznatijeg lanca hotela, ko�tala me je koliko bi me ko�tale 3 no�i u manje poznatom, prose�nom hotelu u Londonu. Ali, �to ka�u Francuzi, �C� est la vie�! I to veoma lep �ivot, na visokoj nozi!

Nikako ne zaboravite da tra�ite novac za pdv nazad (tax free)! Najbolje je da za to pitate odmah, na mestu kopovine, jer to je najkra�i i najbr�i put da se oslobodite balasta obaveznog samo za dr�avljane Ujedinjenog Kraljevstva. Druga dva na�ina su malo kopmikovanija i imaju �odlo�eno dejstvo�. Ako imate sre�e, posle pe�ata koji dobijate na posebnom �alteru na aerodromu, novac �e vam biti ispla�en odmah ili �e biti upla�en na va� teku�i ra�un. Najlo�ija varijanta je da vam taj novac, uplate na ra�un tek posle mesec dana od izlaska iz VB. Mada, da budemo iskreni, to su ipak, samo pare i, otkad su ih Feni�ani uveli kao sredstavo pla�anja, a ukinuli robnu razmenu, one se svakodnevno tro�e. To zna�i da: �Kad god do�le, dobro do�le�! A ako funte prera�unate u evre, pa evre u dinare, vide�ete da mo�ete dobiti i lepu sumu novca nazad, koju bi, pouzdano znam, prava kupoholi�arka potro�ila odmah na Hitrou u nekom od mnogobrojnih radnji sa kozmetikom, ta�nama, garderobom, knjigama ili na kraju, bar na slatki�e za poklon bliskoj rodbini ili prijateljima. Kome silne kontrole, �ekiranja i redovi �pojedu� slobodno vreme pre leta, poslednja �ansa za kupovinu je Briti� ervejz! U svakom slu�aju, ra�unajte da �e vam, za vra�anje novca od poreza na robu, biti potrebni: fiskalni ra�un, paso� i poseban formular koji dobijate u radnji.

Iskreno, kada saberem utiske o desetodnevnom boravku u Velikoj Britaniji, London i Englesku sam zapamtila po visokim cenama i velikim gu�vama u saobra�aju, restoranima i na aerodromu. S druge strane, �kotska i Glazgov ostavili su potpuno druga�iji utisak na mene. Tempo �ivota je sporiji i lak�i, ljudi su opu�teniji, a gu�ve u metrou su neuporedivo manje. Valjda su ovo i glavni razlozi zbog kojih je mnogo lak�e i br�e pro�i Glazgov za nekoliko dana, dok se za London to, nikako, ne mo�e re�i. Zaista ima mnogo toga da se vidi, ali za to treba odvojiti i vreme. Idealno je ako imate ro�aka, devojku ili momka, prijatelja ili poznanika u Velikoj Britaniji, koji ima vremena da vam poka�e najbitnija mesta. Druga opcija je da to u�initi preko neke agencije ili vodi�a. Mo�ete ih na�i na ve�im trgovima, na ve�im stanicama metroa kojeg Englezi zovu tjub (tube) ili u turisti�kim informativnim centrima. I Glazgov i London mo�ete razgledati iz autobusa (svakodnevne ture), plove�i rekama ili �vise�i� u vazduhu (va�i samo za London � Londonsko oko/London Eye).

Za koju god varijantu da se odlu�ite, imajte jedno na umu: u Glazgovu, Edinburgu, Londonu i bilo gde u svetu, kad nema drugih, mapa je �ovekov najbolji prijatelj!

- - - - - - - - - - - -

�Glazgov u brojkama:

skuplja opcija je putovati redovnim linijama Jata ili Briti� ervejza (BA trenutno ne leti iz Beograda, jer je ova linija bila neprofitabilna za ovu kompaniju). To zna�i: 4 avionske karte, Beograd-London-Glazgov i Glazgov-London-Beograd (iz Srbije, za sada, nema direktnih letova), zavisno od vremena rezervacije - od 400 do 800 evra;

jeftinija opcija je putovati preko avio kompanija koje imaju niske tro�kove za usluge koje nude, poput Wiz era, Flaj Niki i sli�nih. Naravno, cena karte zavisi od vremena kupovine i datuma putovanja, �to je ranije kupite jeftinija je, a ukoliko zaka�ite i promotivnu ponudu, karta vas mo�e ko�tati i 20 evra u jednom pravcu. Tu su i druge usluge, dodatni prtljag, �tampanje karte i sli�no. Dakle, cena za 4 jeftine karte, u ovom slu�aju mo�e iza�i od: 50 do 200 evra;

hotel od 50 £ pa navi�e za no�; hostel od 18 £ po navi�e za no�;

muzeji, ulaznice, izleti od 50 do 200 £;

kupovina, hrana i ostalo: od 5 £ pa do... bankrota!

U centru Glazgova ima dosta starih i dobro o�uvanih zgrada sa fasadama koje se redovno odr�avaju

Ulice su ukra�ene cve�em, umesto bilbordima

Gu�ve u saobra�aju su manje nego u Londonu

Kafi�i i pabovi privla�e poglede turista lepim dekoracijama na spoljnim zidovima i prozorima

Stari deo grada u kojem se nalaze kafi�i, pabovi i restorani

Dugi nizovi potpuno istih zgrada, potvr�uju da je celo ostrvo gra�eno planski, sa preciznim urbanisti�kim planovima

Restoran koji je nekada bio katoli�ka crkva

U botani�koj ba�tiu Glazgovu, osim bogate flore, staklene ba�te i velikih vrtova, mogu se na�i i bro�ure o rastinju u celoj �kotskoj, ali i turisti�ke ponude za organizovane izlete u prorodu, na farme, predionice fune...

I ona ima �kotski paso�!

Vodi� do posla (5. deo)

Hipodrom

Tr�i�te rada je mesto eliminacije u�esnika, a ne zapo�ljavanja, kako bi ga voleli i �eleli nezaposleni. Pred gomilom primljenih CV, prvi potez odgovornih u preduze�u je eliminacija neodgovaraju�ih CV profila.

Nezaposleni pola�u u curriculum velike nade, iako je CV pasivni na�in pristupa problemu i relativno manje efikasan. Posle stotine poslatih Curricula koji ostaju bez odgovora, nezaposlena lica su u ��oku� izazvanim odbijanjem i odustaju od daljih napora. Iskustvo pokazuje da posle dva meseca bezuspe�nog tra�enja i �ekanja, �ovek gubi samopo�tovanje i pozitivnu, propozitivnu energiju. Zaklju�uju da posla i nema, te da je svaki dalji napor uzaludan, �to je pogre�no.

Prvo, poslodavci ne�e nikad tra�iti nezaposlenog Jocu ili Paju, ve� �e Joca i Paja morati dobro �potr�ati� da do�u do posla. Ako vam se �ini da je re� �potr�ati� nepodobna u ovom kontekstu, podse�am vas da etimolo�ki re� � KARIJERA� poti�e od francuskog �carriere� i zna�i HIPODROM!

U kriznim vremenima posao nije lako na�i, ali da posla nema - to nije ta�no. Posla uvek ima mnogo vi�e nego �to to zvani�ne statistike registruju kao pad ili rast stope zaposlenosti u datom periodu. Zvani�ne statistike ne uzimaju u obzir turn-over: popunjavanje radnih mesta penzionisanih lica. U jednom dru�tvu koje brzo stari, turn-over je visok, dakle i upra�njena radna mesta, koja se uz izvesne restrikcije i restrukturiranja moraju popuniti.

Dakle, u �emu je problem?

Prvo i pre svega u skali prioriteta koja preduze�a daju postoje�im metodama regrutovanja novog osoblja.

Dok nezaposleni na prvo mesto po va�nosti stavljaju curriculum, preduze�a daju curriculumu poslednje mesto. Statistik�i gledano CV la�e u 40% slu�ajeva! CV preteruje u egzaltaciji pozitivnih karakteristika kandidata, daje krivu sliku njegovog znanja, iskustva i sposobnosti.

Uzmimo, primera radi, poznavanje stranih jezika. Kandidat �e napisati da ima recimo �savr�eno poznavanje engleskog jezika, dobro poznavanje nema�kog�, itd. Ti izrazi nemaju mnogo smisla, jer ne daju objektivnu ocenu nivoa znanja. Ove subjektivne, arbitrarne procene li�nog znanja i ume�a se mogu izbe�i certifikatom lingvisti�kog nivoa po Evropskoj skali (A1; A2; B1; B2; C1; C2). Nivo C1 ozna�ava kompletno vladanje stranim jezikom, dok je C2 savr�eno vladanje stranim jezikom (lingvisti�ki nivo kojim vlada ro�eni Englez, ili Nemac, itd). Ako u CV unesete certificiran nivo poznavanja stranog jezika, napisa�ete recimo: engleski C1 nivo (ovde �ete uneti ime certifikatora � recimo Cambridge ESOL-UCLES); nema�ki B2 (Goethe Institut), itd. To je objektivna i uporediva procena va�eg znanja na polju stranih jezika. �arena la�a �e nestati bar iz ovog dela CV.

Da se ne bi mislilo da je potrebno po�i do Cambridge-a po certifikat, ovi ispiti se organizuju lokalno u datim vremenskim razmacima, pred komisijom koja dolazi iz Cambridge-a. Ispit podrazumeva testiranje �etiri linguisti�ke sposobnosti (reading, writing, listening comprehension i speaking). Za certifikat poznavanja nema�kog jezika nadle�an je Goethe Institut, itd.

�arena la�a kojom su protkani mnogi CV je i razlog �to, statisti�ki gledano, samo 10% zaposlenih dobija posao na osnovu poslatog curriculuma, dok se preostalih 90% ljudi upo�ljava na osnovu direktnih ili indirektnih kontakta sa datim preduze�em. Dakle, koriste�i dru�tvenu mre�u, koja se danas pro�irila i na social network.
To ne zna�i da je curriculum nepotreban, ali je uvek bolje da curriculum sledi kandidata, a ne da ga prethodi.
Najbolji pristup je predstaviti se preduze�u direktno ili kratkim pismom, tra�iti intervju, na�i kontakt, a tek nakon toga proslediti curriculum koji �e biti pa�ljivije pro�itan i procenjen.

Curriculum poslat bez ovih pripremnih radnji �e se zadr�ati u rukama selektora manje od jednog minuta. Suvi�e malo spram ulo�enog truda.
Ali koji su preferencijalni kanali regrutovanja sa stanovi�ta preduze�a?

Nave��u poslednje statistike za Italiju (ISFOL, 2007), koja uglavnom reproducira organizacioni model zapo�ljavanja u Evropi:

Dru�tveni kontakti (rodbina, prijatelji, poznanici, ali i social network). Preporuke su �esto li�na garancija za ozbiljnost kandidata (31%).
Javni konkursi (20%)
Direktna inicijativa (autokandidatura), li�no kontaktiranje firmi i prosle�ivanje CV (15,5%)
Kontakti unutar profesionalnog kruga/ kolega (8%)
Odgovaranje na oglase u �tampi (3%)
Privatne organizacije specijalizovane u selekciji osoblja za ra�un poslodavaca i privatne agencije zapo�ljavanja (2,2%)
Institucionalni kanali su slabo zastupljeni (dr�avna slu�ba zapo�ljavanja, sindikati i organizacije poslodavaca, �kole i univerziteti,) � tek 6%
Ostalo otpada na samozapo�ljavanje �li�ne preduzetni�ke inicijative koje re�avaju problem nezaposlenosti pojedinca.

Ve� prema stepenu obrazovanja i �lolske spreme, lica sa ni�om �kolskom spremom uglavnom koriste informalne dru�tvene kanale i social network, dok lica sa visokom �kolskom spremom najvi�e koriste javne konkurse. Li�ni uspeh u tra�enju posla je stvar dobre pripreme i naravno verovatno�e i slu�aja. Verovatno�a raste izborom najpovoljnijih metoda i tehnike u tra�enju posla, ali slu�aj se ne mo�e nikad isklju�iti, ni u dobru, ni u zlu.

Tra�enje posla nije nauka, nego ume�e.

Fleksibilnost i mobilnost su osnovne karakteristike modernog tr�i�ta rada.

Najnovije statistike pokazuju da lica mla�a od 35 godina tra�e novi posao u prose�no vrlo kratkim vremenskim razmacima od 1 do 3 godine. Lica starija od 35 godina tra�e novi posao svakih 5 do 8 godina. Ljudi menjaju radna mesta i prirodu posla relativno �esto. Neki svojevoljno, drugi iz nu�de. Prose�no od 3 do 5 puta tokom radnog veka.
Neki se brzo snalaze i lako ulaze u novi posao. Drugi imaju ozbiljnih te�ko�a da se uklju�e u nove radne tokove. Ovim poslednjim potrebna je pomo�, koja mo�e biti pru�ena u razli�itim oblicima:

Orijentacija prema najtra�enijim profesionalnim profilima i dopunsko obrazovanje, �esto propra�eno radnom pripremom. Tu slu�ba za zapo�ljavanje mo�e pru�iti zna�ajnu pomo�.

Counseling, poma�e u prevazila�enju inhibitornih procesa koji spre�avaju ljude da izraze sav svoj potencijal. Counselor je �esto psiholog ili psihijatar, iako to nije svugde pravilo.

Career coaching, poma�e ljudima da ostvare svoje ciljeve na radnom i profesionalnom planu. Coach je ovde �trener� koji stimuli�e orijentaciju na radne kompetencije i samoinicijativu pojedinaca u skladu sa zahtevima moderne proizvodne organizacije, koja je sve vi�e de-hijerarhizirana (lean organization). Kao �to sportski trener mora biti ekspert za dati sport, tako career coach mora biti ekspert organizacije ljudskog resursa u savremenim proizvodnim tokovima.

�orak isplivao B normu za SP u �angaju

Reprezentativac Srbije u plivanju Stefan �orak ispunio je u disciplini 800 metara slobodno B normu za u�e��e na prvenstvu sveta u �angaju, od 24. do 31. jula. �orak je na me�unarodnom mitingu u Bratislavi preplivao tu deonicu za 8:22,99 minuta.

Postignutim rezultatom, koji je �ak skoro 15 sekundi bolji od propisane B norme, �orak je obezbedio i u�e��e u srpskoj �tafeti na 4x200 metara slobodno u �angaju i pridru�io se triju Markovi� - Siljevski - Stjepanovi�.

�orak je pokazao da je u sjajnoj formi osvojiv�i dve zlatne medalje u disciplinama 200 metara slobodno u vremenu 1:52,68 i 400 metara slobodno rezultatom 3:57,45.

U ovom trenutku, devet pliva�a �e predstavljati na�u zemlju na predstoje�em �ampionatu u �angaju, a kona�an spisak bi�e objavljen krajem juna.

Zbog paorskih blokada saobra�aj paralisan

Autobuske linije JP �Autoprevoz� do Beograda, Novog Sada i Subotice obustavljene su do daljeg. Kada �e me�ugradski saobra�aj do ovih gradova biti normalizovan zavisi kada �e biti obustavljene blokade puteva nezadovoljnih poljoprivrednika. Putnici koji iz Kikinde putuju za I�o� ili Novo Milo�evo, prinu�eni su da pe�ice pro�u pored traktora koji su blokirali puteve, a onda presednu u drugi autobus:

- Prigradski saobra�aj do sela kikindske op�tine obavljaju se zasad nesmetano i po redu vo�nje. Ne mogu precizno da ka�em do kada �e tako biti, jer nemamo uvid u to koji �e putevi i kada biti blokirani. Izvinjavamo se na�im putnicima �to nismo u mogu�nosti da obavljamo me�ugradski saobra�aj koji je bukvalno paralisan. Zbog blokade puteva dnevno trpimo gubitak od 350.000 do 400.000 dinara. Danas je JP �Autoprevoz� trebalo da zvani�no otvori novu autobusku liniju Kikinda-Padej- Ada-Mol. �im putevi budu prohodni, ona �e profunkcionisati. U novonastalim okolnostima, prioritetan nam je prevoz putnika, �aka i radnika �Cimosa�, �Le Belijera� � MSK� i Naftagasa�- izjavio je direktor JP �Autoprevoz� Mi�o Stojanovi�.

LDP: Seljaci drugog izbora nemaju

Liberalno demokratska partija u Kikindi je iznela stav povodom odluke Vlade, koji je predstavila saop�tenjem:

- Protesti poljoprivrednika blokirali su Vojvodinu. Puno je ogor�enih ljudi koji ne mogu sti�i na svoja odredi�ta � na posao, u �kolu... Ali, seljaci drugog izbora nemaju, ovo je najgori, ali izgleda i jedini na�in da se izbore za neka svoja prava

Odluka Vlade da ukine ozbiljne subvencije i svede ih samo na pomo� malim imanjima do 10 hektara zna�i put u kameno doba poljoprivrede, u zatvoreno tr�i�te i dalje tehnolo�ko zaostajanje. Seljaci su uzeli kredite, oni ve�i i ozbiljniji napravili i registrovali gazdinstva jer je to dr�ava od njih tra�ila. Danas su svi koji se organizovano bave poljoprivredom velike �rtve populizma vlade koja je izra�unala da joj je politi�ki najjeftinije da kazni malobrojnije poljoprivrednike koji imaju vi�e od 10 hektara i sav novac ulo�i u one posede koji su manji od tog limita.

Po�to ih je pretvorila u administrativne radnike koji moraju da ispune desetine formulara i birokratskih obaveza, vlada je u me�uvremenu odlu�ila da prevari seljake. Ukidanje subvencija uzima od poljoprivrednika i onaj sigurni prihod koji su ukalkulisali kao izvor novca za vra�anje kredita i servisiranje skupe opreme.

Srbija, a Vojvodina posebno, su jedina podru�ja na svetu u kojima poljoprivredno zemlji�te propada i pretvara se u parlog. To �e dovesti do katastrofalne sudbine na�e poljoprivrede i jo� ve�eg pada proizvodnje hrane. Dr�ava mora da shvati da poljoprivredna proizvodnja nije isto �to i odr�avanje u �ivotu propalih javnih preduze�a u kojima se pravila igre mogu menjati svakog dana, a gubici pokrivati dr�avnih zadu�ivanjem.

Na gazdinstvu koje ima manje od 10 hektara nema nikakve ozbiljne proizvodnje. Zbog toga je na�a poljoprivreda neefikasna, produktivnost mala a tro�ak po svakom proizvodu ogroman i nekonkurentan. Prose�an posed u Srbiji obuhvata svega 3 hektara, �to je 6 puta manje nego u Nema�koj. Zbog toga je pogre�na strategija isklju�ivog subvencionisanja takvih poseda, koji su vi�e oku�nice i izvor poljoprivrednih proizvoda za li�ne potrebe i pija�nu prodaju, nego poslovni poduhvat i odr�iva investicija. Umesto da podsti�e ukrupnjavanje poseda, udru�ivanje poljoprivrednika, klastere za tehnolo�ki razvoj i lak�i izvoz, Vlada je odlu�ila da kazni ozbiljne proizvo�a�e, a subvencije i podsticaje pretvori u milostinju koja treba da zameni socijalnu pomo� onima koji imaju manje povr�ine zemlje - navodi se u saop�tenju koje je potpisao menad�er OO LDP Kikinda Sini�a Odad�in

Mamuti slavili u Jagodini!

U�inili su Mamuti poslednje kolo manje zanimljivim nego �to se to u prvi mah �inilo da �e biti. Uzeli su stvar u svoje ruke i odli�nom igrom u Jagodini trijmfovali i kao drugoplasirana ekipa Severa se plasirali u bara� za plej of, u kome �e iza�i na megdan Kraljevo Rojal kraunsima.

Uzbudljiva utakmica, koju su sa velikim zanimanjem oslu�kivali u taboru In�ija Indiansa, Sirmium Legionara i Grofova iz Novog Kne�evca, na kraju je zavr�ena na njihovo razo�arenje. Iako su se Kelti �estoko borili, dva puta uspevali da prestignu vo�stvo Mamuta i povedu, nisu izdr�ali. Sa deset poena u poslednjoj �etvrtini, Kikin�ani su uspeli da sa�uvaju epitet najve�eg iznena�enja ovog prvenstva.

Uo�i me�a smo saznali smo da zbog povrede dobijene u me�u sa Kraljevo Royal Crownsima, za Kelte nije mogao da nastupi Amerikanac �ens Garner. On nije mogao da zavr�i me� u Kraljevu, iza�ao je pre njegovog kraja, a nije uspeo oporavi do duela sa Mamutima, pa se i njegov nedostatak dosta osetio u igri Jagodinaca.

Jagodina Kelts � Kikinda Mamuti
21:29 (0:0, 7:13, 14:6, 0:10)

Stadion: �Tabane�. Gledalaca: oko 350.
Kretanje rezultata:

0:7 Stojadinov hvatanje 10 jardi, Fekete PAT
7:7 Gordon tr�anje 35 jardi, Luni� PAT
7:13 Alma�i tr�anje 10 jardi, neuspe�an PAT.
14:13 Gordon vra�anje intersepcije 70 jardi, Luni� PAT.
14:19 tr�anje 2 jarda,
21:19 Gordon pas 25 jardi Stevanovi�u, Luni� PAT.
21:27 Fekete tr�anje 5 jardi, Sabo pretvaranje za dva poena.
21:29 Bulatovi� sejfti.

- - - - - - - - -

SEVER-JUG: Prirove pobede Indijanaca i Grofova, Krune rutinski

Ni� Imperatori � In�ija Indians
14:41 (0:6, 7:7, 7:7, 0:21)

Stadion: FK �Vulkan�. Gledalaca: oko 250.
Kretanje rezultata:
0:6 Majka Mobli tr�anje 8 jardi, neuspe�an PAT.
7:6 Marko Nedeljkovi� tr�anje 2 jarda, Pani� PAT.
7:13 Petar �uri� tr�anje 11 jardi, Darko Klasan uspe�an PAT.
7:20 Goran Zec vra�ena interspecija 24 jardi, Darko Klasan uspe�an PAT.
14:20 Milo� �or�evi� tr�anje 9 jardi, Pani� PAT.
14:28 Dejan Vujani� pas 25 jardi ka Milanu Zoraji, Mobli pretvaranje za 2 poena.
14:35 Majka Mobli tr�anje 22 jarde, Darko Klasan PAT,
14:42 Majka Mobli tr�anje 15 jardi, neuspe�an PAT.

Novi Kne�evac Grofovi � Zemun Gor�taci 40:0 (0:0, 20:0, 12:0, 8:0)

Stadion: FK �Obili�.
Kretanje rezultata
6:0 Neboj�a Kanji�aj pas 32 jarde ka Vanji Ivo�evi�u, neuspe�no pretvaranje.
14:0 Dobrosav Mani� pas 2 jarda ka Neboj�i Kanji�aju, Mani� ka Marku �ivkovu za dva poena.
20:0 Dobrosav Mani� pas 20 jardi ka �or�u Mitrovi�u, neuspe�no pretvaranje.
26:0 Mani� pas 20 jardi ka Ivo�evi�u,
32:0 Slobodan Popov vra�anje intersepcije 80 jardi.
40:0 Mani� pas 20 jardi ka �ivkovu, Peter Makra pretvaranje za 2 poena.

- - - - - - - - -

SUPERLIGA 2011 � DIVIZIJA SEVER � TABELA VI KOLO

Klek Knajts	6	6	0	209:98
Kikinda Mamuts	6	4	2	117:109
In�ija Indians	6	3	3	158:107
Novi Kne�evac Grofovi	6	3	3	138:114
Sirmium Legionari	6	2	4	88:124
Subotica Spartanci	6	1	5	76:188

- - - -

SUPERLIGA 2011 � DIVIZIJA SEVER � RASPORED I REZULTATI �
Utakmica	Rezultat
1. kolo (26/27. mart)
In�ija Indians � Sremska Mitrovica Legionaries	14:13
Subotica Spartanci � Klek Knights	20:42
Kikinda Mammoths � Novi Kne�evac Grofovi	42:34
2. kolo (09/10. april)
Sremska Mitrovica Legionaries � Novi Kne�evac Grofovi	0 : 28
Klek Knights � Kikinda Mammoths	22 : 0
In�ija Indians � Subotica Spartanci	21 : 28
3. kolo (23/24. april)
Subotica � S.Mitrovica Legionaries	7 : 34
Kikinda Mammoths � In�ija Indians	6 : 3
Novi Kne�evac Grofovi � Klek Knights	18 : 27
4. kolo (07/08. maj)
Sremska Mitrovica Legionaries � Klek Knights	18 : 37
In�ija Indians � Novi Kne�evac Grofovi	37 : 0
Subotica Spartanci � Kikinda Mammoths	13 : 28
5. kolo (21/22. maj)
Kikinda Mammoths � Sremska Mitrovica Legionaries	12 : 16
Novi Kne�evac Grofovi � Subotica Spartanci	28 : 8
Klek Knights � In�ija Indians	46 : 42
6. kolo (28/29. maj, Sever vs. Jug)
Novi Kne�evac Grofovi � Beograd Gor�taci	40 : 0
Klek Knights � Po�arevac Outlaws	35 : 0 (SL)
Sremska Mitrovica Legionaries � Kraljevo Royal Crowns	7 : 26
Ni� Imperatori � In�ija Indians	14 : 41
Mladenovac Forestlanders � Subotica Spartanci	35 : 0 (SL)
Jagodina Strawberry Celts � Kikinda Mammoths	21 : 29
Bara� � (11/12. jun)
Klek Knights � Jagodina Strawberry Celts
Kraljevo Royal Crowns � Kikinda Mammoths
Playoff � (25/26. jun)


Polufinale � (02/03. jul)


FINALE � (17. jul)

Sirmium Legionari � Kraljevo Rojal krauns 7:26 (0:14, 0:0, 7:6, 0:6)

Stadion: �25.Maj�. Gledalaca: oko 150.
Kretanje rezultata:
0:6 Strahinja Stepovi� tr�anje 3 jarda, neuspe�an PAT.
0:14 Strahinja Stepovi� pas 30 jardi za Stefana �uri�a, D�eremi Braun pretvaranje za 2 poena.
0:20 Strahinja Stepovi� pas 10 jardi ka Kristijanu Zabunovi�u, neuspe�an PAT.
7:20 Darko �imle�a vra�anje kik ofa 95 jardi, Marko �uki� PAT
7:26 Strahinja Stepovi� tr�anje 5 jardi.

Prekid u prvoj �etvrtini: Povre�en je D�eremi Braun (Rojal krauns), odvezen u bolnicu.

Mladenovac Forestlenders � Subotica Spartanci 35:0 (otkazano)

Spartanci su jutros otkazali me�, zbog nedovoljnog broja igra�a za ovu utakmicu.

TABELA JUG

Kraljevo Rojal krauns	6	6	0	311:51
Jagodina Kelts	6	4	2	215:177
Mladenovac Forestlenders	6	4	2	142:123
Zemun Gor�taci	6	2	4	62:169
Ni� Imperatori	6	1	5	63:209
Po�arevac Autlous	6	0	6	64:214

By
Marko Malovi�

�enska reprezentacije priprema se u Kikindi

Predsednik op�tine Ilija Vojinovi� sa saradnicima danas je priredio prijem za �lanice �enske ko�arka�ke reprezentacije Srbije do 20 godina koje se nalaze na pripremama u Kikindi:

- Zavr�etkom izgradnje novog Doma u�enika koji se nalazi u blizini SRC �Jezero� stvoreni su uslovi za kontinuiran dolazak renomiranih sportskih ekipa i pojedinaca. Kikindi mnogo zna�i dolazak ovakvih sportista jer je na� grad bio i ostao grad sporta i sportista. Nadamo se da ste zadovoljni �to ste kod nas, i �to imate dobre uslove za pripreme pred Evropsko prvenstvo u julu- rekao je Vojinovi�.

�lanica Op�tinskog ve�a za sport Gordana Trni� tako�e je izrazila zadovoljstvo �to se izabranice trenera Milkana Mr�e za va�no takmi�enje pripremaju u Kikindi:

- Jedna od strategija sporta u op�tini jeste stvaranje uslova za rad. Bi�emo i ubudu�e dobri doma�ini ovakvim sportistima. Meni je posebno drago �to su prvi sportski gosti novog Doma u�enika �lanice �enske ko�arka�ke reprezentacije- poru�ila je ona.

Pokrajinski posalnik i nekada�nji uspe�an ko�arka� Savo Dobrani�, zahvalio se stru�nom �tabu na odluci da Kikindu izaberu kao mesto u kojem �e se reprezentativke pripremati za Evropsko prvenstvo:

- Kao grad u�inili smo sve da jedna perspektivna ekipa ima sve preko potrebne uslove za rad. Verujem da �e se ova ekipa boriti za neko od odli�ja na Evropskom prvenstvu. Mi u Kikindi veoma smo ponosni zbog toga- naveo je Dobrani�.

Zahvaljuju�i doma�inima na gostoprimstvu, selektor Mr�a je istakao da imaju maksimalno dobre uslove za rad, i dodao da ima istinsku �elju da ko�arka�ku reprezentaciju dovede do evropskog trona.

Evropsko prvenstvo u Beogradu

U Beogradu je od 18. do 22. maja 2011. god. odr�ano 18. evropsko prvenstvo Fudokan-Shotokan federacije za sve uzrasne kategorije.

U�esnici ovog presti�nog takmi�enja bili su najbolji karatisti iz 26 zemalja evrope, njih oko 800. Me�u ovim hrabrim borcima na�lo se I osam na�ih sugradjana. Karatisti KK�Haiken� vrednim radom i postignutim rezultatima na dr�avnom takmi�enju, kupu Srbije i kvalifikacionim turnirima stekli su pravo nastpa za dr�avni tim Srbije. Izabranici selektora iz naseg grada bili su:

BRKIN DRAGAN 1992.
PASKOV STEFAN 1993.
MOM�ILOV LUKA 2001.
RADAK DjORDjE 2000.
LUCO ERVIN 2001.
�INDELE� VALENTINA 1995.
�INDELE� DIJANA 1993.
KALAPO� KAROLINA 1996.

Kao selektor kategorije omladinaca prof.karatea Milan Brkin dao je svoj doprinos odli�nom op�tem uspehu na�eg izabranog tima, takodje svoje znanje ove plemenite ve�tine borcima je preneo I I�tvan Bala� kao trener.

Kikindski karatisti su nastpali u svim kategorijama I disciplinama I to :

1. BRKIN DRAGAN: KATA POJ.,EN-BU MIX, EN-BU MEN, FU-KU-GO, BORBA POJ, BORBA EKIPNO
2. PASKOV STEFAN:KATA POJ.,EN-BU MEN, FU-KU-GO, BORBA POJ, BORBA EKIPNO
3. MOM�ILOV LUKA: KATA POJ. ,EN-BU MEN, KATA EKIPNO + BUNKAI, BORBA
4. RADAK DjORDjE: KATA POJ. , KATA EKIPNO + BUNKAI
5. LUCO ERVIN: KATA POJ. , KATA EKIPNO + BUNKAI
6. �INDELE� VALENTINA EN-BU MIX, BORBA
7. �INDELE� DIJANA: KATA POJEDINA�NO
8. KALAPO� KAROLINA: KATA POJ.

Kikindski karatisti su nastupiv�i za nacionalni tim na ovom �ampionatu postigli sledece rezultate:

TRI SREBRNE MEDALjE I JEDNU BRONZANU

KATA TIM + BUNKAI PIONIRI: SREBRNA MEDALjA
MOM�ILOV LUKA
RADAK DjORDjE
LUCO ERVIN
EN-BU TIM BOYS OMLADINCI: OMLADINCI
BRKIN DRAGAN
PASKOV STEFAN
BORBE EKIPNO OMLADINCI: SREBRNA MEDALjA
BRKIN DRAGAN
PASKOV STEFAN
JOVANOVI� NIKOLA
�KORI� DU�AN
EN-BU TIM BOYS PIONIRI: BRONZANA MEDALjA
MOM�ILOV LUKA
RAKI� MARKO

Treba pomenuti peta mesta koja su osvojili:
MOM�ILOV LUKA kate pojedina�no I borbama u konkurenciji 39 takmi�ara
KALAP� KAROLINA kate pojedina�no
BRKIN DRAGAN � �INDELE� VALENTINA en-bu tim mix

Na ovom takmi�enju prof.karatea Milan Brkin dobio je jo� jedno veliko priznanje I nagradu za svoj doprinos karateu u Srbiji. Naime osniva�i karatea na na�im pristorima prof. Ilija Jorga 10.dan i prof. Vladimir Jorga 9.dan u ime Svetske i Evropske Fudokan tradicionalne karate federacije dodelili su na�em sugradjaninu Brkinu majstorsko zvanje 7.dan. Tako da je Brkin sada jedini u Srbiji i jedan od malobrojnih karatista u Evropi nosilac 7.dana u ovoj federaciji.

Haiken na turniru Zrenjanin 2011.

Proteklog vikenda u organizaciji karate kluba �Banatski cvet� u Zrenjaninu je odr�an 6. me�unarodni karate turnir, �to je ujedno bilo I prvo kolo medjunarodne �Lige Banata�.

Na uvom turniru u�estvovalo je 28 klubova sa preko 250 takmi�ara.

Zrenjaninci su ugostili sportiste iz Ma�arske, Rumunije i naravno Srbije. Od doma�ih klubova na turniru su nastupali takmi�ari iz �apca, Beograda, N.Sada, Be�eja, B.P.Sela, Pan�eva, �oke,Ba�aida, Kikinde, Zrenjanina ...

Od tri kikindska kluba na turniru su na� grad�predstavljali takmi�ari ��KK �Haiken�.

Imaju�i u vidu te�ku finansijsku situaciju i nemogu�no��u slanja vi�e takmi�ara KK �Haiken�, na� grad predstavljalo je �etiri takmi�ara.

I pored o�tre konkurencije na�i predstavnici ostvarili su vi�e nego zapa�en rezultat.

Kikindjani su osvojili� tri zlatne� i� dve srebrne medalje:

Kate pojedina�no
Mom�ilov Luka - prvo mesto , zlatna medalja
Radak Djordje - drugo mesto, srebrna medalja
Luco Ervin� - �etvro mesto

Kate
ekipno - Drugo mesto ,
srebrna medalja� (Mom�ilov, �Radak, �Luco)

Borbe
�indele�� Valentina prvo mesto , zlatna medalja.

Treba napomenuti da je �indele� Valentina nastupala i u starijoj kategoriji i takodje osvojila zlatnu medalju.

Treneri su zadovoljni ostvarenim rezultatima jer je ovo ujedno bila i poslednja provera forme pred nastup karatista na Evropskom prvenstvu koje ih o�ekuje narednog vikenda u Beogradu. Naime karatisti �Haikena�su svojim radom i vrednim treniranjem dobili �ansu da predstavljaju na�u zemlju i na� grad na ovom presti�nom takmi�enju.

Nadamo se da �e se i sa ovog takmi�enja vratiti sa pregr�t medalja i tako pokazati da �se u ovom klubu vredno i kvalitetno radi sa decom.

Milici Romi� dve bronze iz Holandije

Sedamnaestogodi�nja �lanica karate kluba �Feniks� Milica Romi� je u�estvovala na Evropskom prvenstvu u JKA( Japanska karate asocijacija) koje je proteklog vikenda odr�ano� u Holandiji, u gradu Break. Na Evropskom prvenstvu za mlade u�estvovalo je oko 20 zemalja i preko 40 reprezentativaca Srbije ( od 10 do 17 god.).

Milica je u pojedina�noj kategoriji, u jakoj konkurenciji, uspela da dodje do bronzane medalje u katama, pored Madjarice koja je prva i �ehinje koja je osvojila drugo mesto. Milica je zaostala za 0,1 bod iza drugoplasirane �ehinje, �to pokazuje koliko su male nijanse izmedju osvaja�a medalja. Milica je, takodje drugog dana takmi�enja, osvojila bronzanu medalju u disciplini kata tim!

Milica se karateom bavi od svoje �etvrte godine, prvu medalju,� i to zlatnu, je osvojila sa nepunih �est godina. Tokom svoje takmi�arske karijere osvojila je preko 200 medalja, kako na doma�em, tako i na medjunarodnom nivou. Ovo joj je �etvrto EP - dosada je u�estovala na EP u �e�koj (Prag), Srbiji (Beograd), Engleskoj (London).... Njen najve�i uspeh je osvajanje srebrne medalje u pojedina�noj konkurenciji kao i srebrna i zlatna medalja u kata timu na EP!!!!

Milica izjavljuje da za nju nije mnogo te�ak put ka uspehu, bez obzira na mnoga odricanja, jer gaji sna�na ose�anja prema karateu. Ipak, ponekad bude te�ko, jer se takmi�i u vi�e federacija, da bi pokazala da je svestrana, �to zna�i da mora da menja takmi�arska pravila i mora da je skoncentrisana maksimalno. Milica je odli�na u�enica Srednje Medicinske �kole u Novom Sadu!

- Milica je mlada, talentovana i uporna devojka, ima veoma ozbiljan pristup prema ovoj borila�koj ve�tini i ovo je za na�u dr�avu, grad i za Karate klub �Feniks� veliki uspeh - izjavla je trener Tanja Sili.